Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

рази употребљени y члану 201. Закона о облигационим односима такође могу да изазову недоумице. Наиме, y случају смрти блиског лица Закон даје право на новчану накнаду, без испуњења додатних услова, родитељима, брачном другу и деци.

Питање ce може поставити, и оно je y конкретним случајевима и бнло постављено, да ли je родитељ y смислу члана 201. става 1. Закона о облигационнм односима само родитељ живорођеног детета или ce узима y обзир и родитељ детета које ce налазнло y телу мајке a никада није било живо рођено? Другим речима, да ли ce дететом y смислу члана 201. Закона о облигационим односима сматра само већ рођено дете или и оно дете које тек треба да ce роди?

Погрешно би било веровање да je y коикретним случајевима реч о примени изреке nasciturus pro iam nato, будући да ce није радило о заштнти субјективних грађанских права фетуса (наследноправне природе на пример). 10 Најпре, y конкретним случајевима не постоји потреба да ce фингира рођење фетуса будући да су интереси о којима je реч y анализираним одлукама интереси родитеља који нису дочекали рођење живог потомка. Питање које ce уистнну поставља in concrete je да ли je фетус за време док ce налази y утроби мајке живо биће, коме прппада право на живот као основно људско и уставно право, илп треба да буде третиран као ствар? Од одговора на то питање he нзмеђу осталог зависити примена члана 201. става 1. Закона о облнгационим односнма на дете које je изгубљено пре рођења. Коначно, да ли и какав заначај би могла имати старост фетуса y погледу његове природе и самим тим y погледу примене напред поменутог члана Закона?

Чини ce да би одговор на постављена питања требало да буде јединствен. Фетус би y току трудноће мајке требало да буде третнран као живо биће од тренутка зачећа. Као последица, члан 201. став 1. Закона о облнгационим односима би бно примењив и на њега под условом да су испуњене остале премисе прописане Законом о облигационим односнма.

губитка сестре буду јачи y случају када они не живе заједно него када живе заједно или да душевни болови једног ванбрачног друга због губитка оног другог буду јачи y случају релативно кратког трајања ванбрачне заједнице него када она траје дуже време. Чини ce да би одговор на напред постављена питања тешко могао да буде потврдан.

10 Стојановић Д., Антић О., Увод y грађанско ираво, Београд, прво издање, 2001, стр, 119-120,

284

Г, Георгијевнћ, Новчана накнада моралне штете... (стр. 275-290)