Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

корисности некада ce мора допустити одступање од неприкосновености права на људски живот.

Познати су примери кривичног права где je противправност искључена y случају крајње нужде или нужне одбране. 15 Ради заштпте свог сопственог живота, као крајње средство je дата могућност да може да буде лишен живота неко другн. Исто тако, лишен живота je могао да буде појединац y случају извршења смртне казне. 1ћ Реч je о питању које je увек изазивало и које he сигурно наставити да изазива ту основну дилему: да ли држава, односно друштво сме, на име одмазде, да лиши живота поједпнца за кога je оцењено да je непоправљив? 17 У једном раздобљу развоја нашег права изрицање смртне казне je било допуштено y случају извршења најтежих кривичних дела. 18 Усмрћење непријатеља током борбених операција je још један случај где лишење живота не подлеже казни. 1У Наиме, одбрана права једне државе на постојање je сувише велики улог да би ce позивао на одговорност онај ko je стављајући свој живот на коцку y тој одбрани учествовао.

29. У истој равни са напред наведеним примерима ce налази право жене да ce подвргне медпцинском прекиду трудноће. Право на подвргавање медицинском прекиду трудноће je једно од питања које по снази контроверзе спада y исти ред са питањем допуштености смртне казне.

Наш законодавац допушта y великој мери прекид трудноће до навршене десете недеље плода. Такав став не треба да чуди с обзиром на релативно низак степен животног стандарда y Србији. Изгледа да je законодавац желео да поштеди патњи, које могу да буду очекиване, родитеље који би да дају али немају и дете које тражи али не добија. Осим тога, законодавац je проценио да je y нашој земљи друштвено целисходније поштено признање жене да не жели да преузме моралну одговорност око

15 Стојановић 3., Кривично праоо, општи део, БИГ штампа, Београд, 8. издање, 2ШЗ, стр. 162-168; Срзентић Н., Стајић А., Лазаревић Љ,, Кривично Право Соиијалистичке Федеративне Републике Југославије, Савремена администрација, Београд, 12. издање, 1984, стр. 168-176.

16 Срзентић, Стајић, Лазаревић, наведено дело, стр. 153; Стојановић, наоедено дело, стр, 168.

17 За и против смртне казне правни писци из области кривичног права истичу своје разлоге. О томе y Срзентић, Стајић, Лазаревић, наведено дело, стр. 334-338.

18 Стојановић, наоедено дело, стр. 293-294, Срзентић, Стајић, Лазаревић, наоедено дело, стр. 153.

289

Г. Георгијевић, Новчана накнада моралне штете... (стр. 275-290)