Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

подизања детета, него присиљавање на рађање детета коме би цео живот могао да протекне нежељеним током услед незаинтересованости и непријатељског става мајке. Избор законодавца био je дакле да ce спрече патње детета, економске и емотивне, па и по цену крупне повреде права на живот. Другим речима, законодавац није желео да дозволи несрећан живот извесног броја нежељене деце, a све под изговором очувања неприкосновености права на живот.

30. Дакле, и фетус који нема навршених десет недеља старости je пре живо биће него ствар, упркос томе што je његовој мајци широко допуштено да га лиши могућности да ce роди. Одступање од неприкосновености права на живот je y његовом случају учињено из правно-политичких разлога, које бисмо могли да опишемо као економске и моралне. Схватање да je реч о фетусу-живом бићу, детету a не о фетусу-ствари омогућава да и y случају губитка плода до десет недеља старости буде примењен члан 201. став 1. Закона о облигационим односима уколико су испуњени услови из члана 200. истог Закона.

290

Г. Гсоргијевић, Новчана накнада моралне штете... (стр. 275-290)