Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

обавезана да ce са свим лицима и стварима исели из двособног стана који ce налази y Београду y Ул. шајкашкој бр. 27, V спрат, стан број 31 и иста преда тужиоцу као власнику y исправном стању. У изреци под П, обавезана je тужена да тужиоцу плати трошкове спора y износу од 52.200,00 динара. Изреком под Ш, одбијен je противтужбени захтев којим je тражено да ce утврди да je тужена путем одржаја постала искључиви власник спорног стана, те да јој пресуда служи повласно за упис права својине y земљишне књиге код Другог општинског суда y Београду. У изреци под IV, одбијен je противтужбени захтев да ce утврди да je тужена стекла право становања путем одржаја на спорном стану, a y изреци под V, одбијен je предлог за прекид поступка до правноснажног окончања парнице y предмету који ce води пред Првим општинским судом y Београду П. 1161/01. У изреци под VI, одбијен je предлог Милице Дивић-Ковачевић да учествује као умешач на страни тужене као неоснован.

Одлучујући о жалби тужене и умешача Окружни суд y Београду пресудом Гж. 9208/02 од 5.12. 2002. године, исправљена решењем од 13. 12. 2002. године, одбио je жалбе као неосноване и потврдио наведену првостепену пресуду.

Против правноснажне другостепене одлуке тужена je благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду Окружног суда y Београду y смислу члана 386. ЗПП, Врховни суд je нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена повреда из члана 354. став 2. тачка 11. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности, a нема ни битне повреде из члана 354. став 2. ЗПП, због којих ce ревизија може изјавити y смислу члана 385. став 1. тачка 1. и 2. ЗПП. Правноснажном другостепеном одлуком одбијен je предлог Милице Дивић-Ковачевић да учествује y овој парници као умешач на страни тужене, па како она није изјавила ревизију, то тужена не може y ревизији са успехом истицати евентуалне неправилности прилоком доношења решења о исправци од 13. 6. 2003. године.

Неосновани су наводи ревизије о погрешној примени материјалног права.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац je са Стамбеном задругом „Победа” закључио уговор о имовинским правима и обавезама о куповини хпорног стана и исти je оверен пред Другим општинским судом y Београду 30. 1. 1990. године под Ов. 1213/90. Тужилац je спорни стан купио на отплату са роком од 20 година. Решењем Другог општинског суда y Београду Дн. 4522/90 од 10. 4. 1990. године, a на основу напред наведеног уговора, овлашћења овереног код истог суда Ов. 8126/87 и решења Стамбене задруге „Победа” бр. 2154/2, од 6. 7. 1989. године, дозвољена je укњижба права власништва на спорном ста-

295

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 291-306)