Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

књижни сувласници y дужем периоду (20 и више година) искључиво користе одређене физичке делове зграде, који представљају посебну грађевинску целину, и с истим више пута располажу, што je конкретан случај, онда ce има сматрати да ce право сусвојине на идеалним деловима зграде транеформисало y право својине на физички одређеном делу зграде и да сувласнички однос фактички више не постоји, a онда ни право прече куповине.

(Пресуда Врховног суда Србије, Pee. 3158/01 од24. окшобра 2001. године)

СТАМБЕНО ПРАВО

5

Начело аутономије воље ce y међусобним односима учесника y правном промету огледа и y могућности да ce, y Границама принудннх прописа. јавног поретка и добрих обинаја, приступш туђем дугу или да ce призна тужбени захтев.

Сопственик стана на коме друго лиде има станарско право стечено од раније, не може оспоравати пуноважност уговора о куповини стана који je закључио носилац станарског права с трећим лицем, али има право и интерес да ли je носилац станарског права када je купио стан, средствима добијеним од радне организације y ту сврху, био дужан да ce исели из сопствениковог приватног стана y коме je до тада становао.

Из образложења:

Пресудом Трећег општинског суда y Београду П. 928/02 од 13. 11. 2002. године, изреком y ставу првом одбијен je као неоснован захтев тужиоца да ce утврди да je без правне важности уговор бр. Ц-10 од 11. 7. 1975. године, закључен између Пословног удружења ИНПРОС Београд, као продавца и Иванке Нешић и Евице Стефановић из Београда као купаца, као и захтев тужиоца за накнаду трошкова поступка. Изреком y ставу другом одбачена je као недозвољена тужба тужиоца да ce утврди да je без правне важности располагање тужене Нешић Иванке путем судске пресуде П. бр. 1495/87 од 23. 6. 1987. године Четвртог ошптинског суда y Београду. Изреком y ставу трећем обавезан je тужилац да на име трошкова поступка туженој Нешић Иванки исплати износ од 15.250,00 динара a туженој Евици Стефановић износ од 7.500,00 динара. Изреком y ставу четвртом одбијен je захтев за накнаду трошкова поступка Нешић Иванке преко досуђеног износа a до тражених 39.200,00 динара и захтев Стефановић Евице преко досуђеног износа a до тражених 33.600,00 динара, као неоснован.

301

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 291-306)