Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Пресудом Окружног суда y Београду Гж. 6113/03 од 23. 6. 2003. године потврђена je наведена првостепена пресуда y ставу првом, другом и трећем изреке и жалба тужиоца одбијена као неоснована.

Против другостепене пресуде Окружног суда y Београду тужилац je благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду y смислу члана 386. Закона о парничном поступку, Врховни суд je нашао:

У поступку нема битне повреде из члана 354. став 2. тачка 11. Закона о парничном поступку на коју ce y поступку no ревизији пази по службеној дужности.

Првостепени суд je утврдио да je тужилац власник стана бр. 2 на првом спрату зграде y Ул. Саве Ковачевића бр. 41 y Београду. У тај стан ce уселила тужена Иванка Нешић 1971. године након удаје за носиоца станарског права и y њему станује и после смрти супруга све до данас. Првотужена Иванка je од основне школе y којој je била запослена добила кредит за решавање стамбеног питања, те je 1973. године с трећетуженим ИНПРОС-ом као продавцем, уговор о купопродаји стана y изградњи, y блоку 70 y Ул. Гандијевој бр. 209 y Новом Београду. По коначном обрачуну цена стана je 239.333,00 динара од чега je првотужена исплатила 158.730,00 динара a остатак од 80.603,00 динара исплатила je друготужена Евица Стефановић, тако што je као купац ступила y материјално-правни однос купопродаје с првотуженом Иванком, таксфе купцем и трећетуженим ИНПРОС-ом - продавцем, закључивши уговор бр. Ц-10 од 11. 7. 1975. године. Стан je изграђен и предат купцима 1975. године. Када je купопродајна цена исплаћена y целости друготужена Евица je поднела тужбу Четвртом општинском суду са захтевом да ce утврди да je искључиви власник стана y Гандијевој улици бр. 209. Иванка, тужена y том поступку, признала je тужбени захтев те je суд донео пресуду на основу признања П. бр. 1495/87 и утврдио да je Евица Стефановић једини власник на стану y Гандијевој улици бр. 209. Војин Костић je поднео тужбу Терећем општинском суду y Београду ради исељења тужене Иванке из стана y Ул. Саве Ковачевића бр. 41. чији je он власник. Тај поступак je прекинут решењем П. бр. 1333/91-93 од 13. 1. 1995. године јер je суд изразио становиште да од исхода спора (П. бр. 7844/92-94, сада ce води под бројем П. бр. 928/02), чији je предмет поништај уговора бр. Ц-10 од 11. 7.1975. године y коме су донете одлуке које су предмет испитивања y овом поступку по ревизији, зависи одлука о основаности тужбеног захтева Војина Костића за исељење Иванке Нешић из стана чији je он власник.

Нижестепени судови су побијаним пресудама одбили тужбени захтев тужиоца да ce утврди да je без правне важности уговор бр. Ц-10 од 11. 7. 1975. године, закључен између првотужене Иванке и друготужене Евице као купаца и трећетуженог ИНПРОС-а као продавца

302

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 291-306)