Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

6

Признавањем права тужиоиу да стан откупи под условима различитим од услова који важе за све станове на територији Републике Србије било 6и нарушено уставно нанело једнакости Грађана пред законом.

Из образложења;

Пресудом Окружног суда y Београду Гж. 4662/01 од 27. 11. 2001. године. одбијена je жалба тужене и потврђена пресуда Четвртог општинског суда y Београду П. 3806/00 од 6. 3. 2001. године којом je обавезана тужена да тужиоцима плати 118.381.11 динара са затезном каматом од 30. 9. 1999. године до исплате и накнади им трошкове поступка y износу од 60.985.00 динара.

Против ове другостепене пресуде тужена je благовремено изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд je испитао побијану пресуду y смислу члана 386. ЗПП и нашао да je ревизија основана.

Према утврђеном чињеничном стању правни претходншс тужилаца био je носилац станарског права на стану број 82 y Улици др Агустина Нета y Београду, који je откупио од Града Београда 28. 9, 1992. године. Стан je добно по основу вршења војне службе y ЈНА 1981. године. Да je давалац тог стана на коришћење била ЈНА откупио би га према правилнику о откупу станова из стамбеног фонда ЈНА по повољнијој цени. Захтев за рефундацију разлике y цени коју je y откупу платио Граду Београду и коју би платио туженој да je она била давалац на коришћење спорног стана, засновао je на одредбама Закона о стамбеном обезбеђивању y ЈНА, који je важио y време откупа спорног стана. Износ накнаде који тужиоци сада захтевају по овом основу утврђен je вештачењем према околностима y време откупа и валоризован до дана вештачења с обзиром да je тај износ обезвређен инфлацијом. Тужбу за рефундацију овог износа правни претходник тужилаца поднео je за живота 2. 11. 1992. године.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су закључили да je тужена y обавези да рефундира правним претходницима тужиоца валоризовани износ дела откупне цене коју je њихов правни претходник платио зато што je давалац на коришћење спорног стана био Град Београд a не тужена, на основу члана 26. Зако на о стамбеном обезбеђивању y ЈНА (Службени лист СФРЈ, број 84/90).

Ревизијом тужене ce основано указује да су нижестепени судови одлучујући о захтеву тужилаца погрешно применили материјално право. 304

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 291-306)