Arhiv UNS — Crkveni listovi

ИЗ ГРЧКЕ ЦРКВЕНЕ КЊИЖЕВНОСТИ.

Св. Василије ВелиЕИ. (Наставак.) ДРУГА ГЛАВА.

п роучавање класичне књижевности корвјсна је спрема за проучавање св. Писма. Ми,*) децо, не узимамо ни пода што овај људски живот, и не признајемо у опште да јо добро и не зовежо тако ништа, што нам је од користи само док смо на овом свету. Дакле ми не сматрамо за велико ни ако је неко госаодскога рода, ни јак, ни леп, ни висок, ни ма како поштован од свог света, па ако ће имати и краљевско достојанство и шта било људско, ништа то ми не мислимо ни да је вредно пожелити, нити завидимо онима који имају, него мн идемо за нечим вишим, и штогод радимо, радимо све само као се за други живот. Што нам дакле може бити корисно за онај други живот, то, ми велимо, ваља волети и упети се за њ из све снаге; а што не смера на то, треба презрети као ништа. Па какав је тај други живот, и где ћемо га и како ћемо га проводити ? То је прво толики предмет, да се не можемо сада упуштати у њега, и после зато се Т7 ггттдг—и. -ap.'vff-trjr* СЖЈГгллнф; ;ћу вам оволико рећи, а мислим да ће вам бити довољно: да ако би когод могао у глави скупити сву срећу од кад је људи на свету, нашао би да ова ни близу неби се могла поредити са оном срећом, и да сва добра овога света по својој вредчооти даље су оотала иза најмањега добра онога света, него што сенка и сан остају за јавом. Или боље, да се послужим обичнијим примером, у колико је душа врснија од тела, у толико је и један живот одличнији од другога. У овај живот пак упућује нас св. Писмо учећи нас овојим тајнама. Но док по годинама нисмо кадри схватити дубљину смисла њихова, дотле веџбамо ми као на сенци и у огледалу око наше душе у другим не сасвим различним списима, угледајући се на оне који се веџбају у војничком занату, и који пошто стеку искуотво у руковању с оружијем и у скакању, користе се својом науком у правој борби И нама предотоји борба борба већа од свију (то ваља имати на уму), за коју нам се ваља спремити и потрудити што боље можемо, упознати се са песницима, историцима, говорницима, и у опште са свима, од којих год можемо имати какву корист за добро наше душе. Као што бојаџије кад хоће нешто да обоје, најпре оно на неки начин спреме за то, па га онда истом мећу у боју, било црвену било другу коју; тако исто и ми, ако хоћемо да нам слика врлине до века остане у срцу и да се не истре, ваља да најпре проучимо ове светске списе, па по томе да се дамо на проучавање свештене и тајне науке; и као навикнувши се гледати у оунце у води, твда ћемо истом да подигнемо очи правој светлости. ТРЕЋА ГЛАВА. Светскачнаука, да је и само ради дике, па јенетреба о дбацити. Мојсије и Данило. Ако су обе књижевности сличне, знање њихово нама моше бити корисно; а ако нису то, и поређење њихово

неће учинити мало да се утврдимо у ономе што је боље, кад им познамо разлику, Али с чим ћемо упоредити и једну и другу, да добијемо праву слику? Јамачно, као што је особина воћке да понесе род у своје време, али се окити и лишћем које се лепрша на гранчицама; тако и душа има свој плод иотину, но није ружно ни кад се с поља заодене светским знаљем као онамо листом, који je заклон плоду а за око је лепо погледати га. Тако веле, да је и велики Мојсије, који је на далеко чувен са мудрости међу људима, прво извеџбавши се умно у мнсирским наукама по том приступио проучавању Онога који јеот.*) Слично као он, но у доцније време, кажу да је мудри Данило изучио најпре мудрост Халдејску па тек онда прихватио се божанствених књига.**) СНаставиће се.)

*) т. ј. хришКани палрема незнабошцима.

БЕСЕДА О Св. Илији против Назарена

ГОВОРИО Иван Твшић ПАРОХ Т. Хиђошки. Бл. Христијани! У св. овај храм божији скуиили смо се данао, да прославимо успомену великог пророка божијег св. ■ТАипдто-;- gptiirj;;|ti ;.|lј<lј!l ...-у а твама својим испросио благодат, којом укрепљени могли би, достојно високом позиву нашем, богоугодаи живот проводити, све незгоде, искушења и жалости овог живота трпељиво сносити и на крају живота чистом душом и мирном савепгку престолу милостивог ода небесног престати, где би нас спаситељ наш поздравио речима: „ рабе добри и верни.“ Та богоугодна жеља знам да вао је довела овамо, љубазна браћо; она је учинила да сте се у тако лепом броју скупили. На лицу вашем видим душевну радост, видим да сте отворили двери срца вашег и тражите благодати божије, ви сте, љубазни моји, верни синови свете православне цркве, јер сте чули глас спаситељев, који вам говори: „Ево стојим на вратима и куцам; ако ко чује глас мој и отвори врата ући ky к њему и вечераћу с њиме и он са мном“ (Апок; 3 гл. 20 ст.); дошли оте у ов. цркву и отворили сте срца ваша, да примите св. науку правосл. цркве. Пут којим сте пошли, пут je прави, али се чувајте, пазите да са тог пута не сврнете; јер ће вас сваки други одвести вечној пропасти. Жалосно искуство, што сам га стекао за ово кратко време, од кад сам у вашој средини, растужило је душу моју, с тога ево стао сам да вам са болом јавим страшну вест, коју ви већ сви знате, а то је, да се у крилу св. правосл. цркве у народу српском, па баш и у најближој околини нашој, шири jepec Назаренска. Ја знам и уверен сам, да сви вн тврдо и непоколебиво стојите у вери православној; за то ми јемчи та околност, што нема међу вами та лажна

*) „И научж се Мојсије свој премудрости Мисирској ; и бјеше силан у ријежима и у дједима.“ Д. А. VII. ст. 22. **) п И реже цар Асsенору старјешини својих дворана да доведе жзмеђу синова Израиљевијех ; иод царскога сјемена иод кнезова младиБа па којима нема мапе, и који су лијепа дица и наунени свакој мудрости и вјешти знању и равумни и који могу стајати у царском двору, па да их учи дњигу и језик Хаддејски.“ Даиидо ; гдава I. ст. 3. 4.

ИЗЛАЗИ Iб-оги последњег дана сваког месеца на читавом табаку велике 4-не. Рукописи шиљу се г. Сави Петровићу уреднику, а предплата штампарији А. Пајевића у Нови Сад.

Бр. 15.

Лист за црквене проповеди, хршшску поуку, духовну KHieiocT, животописе, старине и прошвне црквепо-народне потребе. Уредник: САВА ПЕТРОВИЋ.

У Новоме Саду 15. Аугуста 1885.

Цена је лиету ; За Аустро-Угаску : на целу годину 2 ф. ~ пола године 1 ф. За Орбију : на целу годину 5 д. » иолагодине^Чз,, Из Србије предплату прима В. Валожић у Београду.

Год. 11.