Arhiv UNS — Crkveni listovi

сам врло добро казао, шта наши родитељи сматрају у својој деци. Како сте ви и ваша деца васпитани? Колико имате деце и какво достојанство у њима сматрате? То је ваша сепаратна ствар. 10. Ви би г. имали у неколико право, што рекосте, да ваш земаљски живот зависи од људских наредаба, кад би над нама владало искључиво „право јачега" као у некадашња времена; но, пошто је то данас заменуо грађански „устав к , то опет тврдим: „Да наш земаљски живот као и небесни независи у опште од људских наредаба, него од божије воље и на небу и на земљи и од нас самих; кажем: наш труд, заслуга и добро хришћанско и грађанско владање највиши су услови за срећан живот и овога и онога света. Ко непогреши противу тога земаљски живот његов неће никако зависити од људских наредаба. А кад бисмо ишли на поједине околности и случајеве, онда би наш земаљски живот наравно зависио, не само од људских наредаба, као што ви велите, него и од сваког случаја и предмета што му несрећу и смрт доноси. Кад би пак ви живили у некадашња времена, гди је црква строжије мотрила на „преступнике“, ваш би се чини ми се епитрахиљ више одмарао, него ја од моје икономијице по оном вашем наведеном примеру, кад би се ви при вршењу религијозних дужности служили са цитатима светских научењака и њемачким пословицама; а осетили би ви то и данас, кад би таково што у вашој духовној служби практиковали, те би се онда јасно уверидн, до чега би вас довело то ваше модерно поповање. 11. Ви се при вршењу религијозних дужности као православан свештеник не смете ни с каквим цитатима светских научењака послуживати, макар то била сушта истина и по народ „зјело“ корисна. Јер вам је за то наша света саборна и апостолска црква предала у руке свето писмо и показала вам јасан нут и границе, куда и докле можете се ширити и путовати њеним духом и њеним посланством. Који наш свештеник хотимично прекорачи тај правац, макар то његова и најпоштенија намера била, тај се је по мом схваћању бацио копљем на свој нравославни жртвеник. Забава са светским научењацима и наукама изван црквеног круга, то је сасвим друга ствар. У томе жико не греши, па ни ја, што споменух Солона у „Гласу Истине“. У осталом, ја сам вашу беседу објективно критиковао ни с каквом злом намером, пошто ја вас као и ви мене лично нисам познавао, до ове године при нашем свештеничком састанку у Карловци, при чему је ваша пречасност леп утисак код мене учинила, судећи по вашем интелигентном понашању._Ади-лршш_ свега тога, никако вам у овом за право, о чему се најјаснијв-уЈ^р^^ 11^ "Жожете, кад вам отворено кажем, да се' бваПзаша друга беседа неда онако критиковати, јер је далеко боља и савршенија. Преко свега тога, кад су многа господа и вами и мени верујте дали за право, то би пајбоље било друга стручна лица позвати на пресуду. И ево ја се усуђујем најуљудније замолити нашег пречасног и високоученог протопрезвитера земунског г. Јевтимија Вукадиновића, да он свој суд изрекне ни по баби ни по стричевима, а вами стоји од воље. Још рекосте, да ћете сз поправити, али не у мом него у вашем смислу. Поправите се макар то било и у вашем смислу само се поправите. Са особитим поштовањем У Прву 10. Јула 1885.

ф, Шпадијвр,

парох

БЕЛЕШКЕ

(У спомен првом српском штампару Макарију) приредилаједружинатипографскихраденика 22.јупао.г. уБеограду парастос а 23. јуна свечану прославу са игранком уз суделовање певачког друштва Даворије к и типографске певачке дружине „Јакшић.“ На светковини тој говорено је о јеромонаху Макарију и развијћу српске штампе. Ово дело удружених штамларских радника заслужује свако признање. Данас је штампарски рад олакшан свима могућим начинима, па опет спада међу

теже и пипавије; а како ли је тек било у прво време после изналаска ливених слова? Заиста је морало бити ванредно стрпљење, које је савлађивало све муке око слагања слова и печатања; за то су се тога посла и могли прихватити само стари духовници, којима су подвиг и одрицање били садржина живота. Па онда је тај рад у оно време био и врло скуп: за то се тражило и капитала и родољубља. Прва српска књига печатана је у Млецима, а за тин у нашим крајевима и у Млецима. У нашим земљама прва штампарија беше у граду Ободу, који је сад у развалама и зове се „Ријечки град“. За тим налазимо штампарије у Милешеву, Горажду, Скадру, Рујну, Мркшиној цркви и у Београду. Рујан је у округу ужичком, а Мркшина цркга у хатару села Косјерића, на реци Скрапежу. Вероватпо је, да је још и више било штампарија, али се књиге нису сачувале, па се тако и спомен изгубио. Штампарије су отворили и новцем потпомагали ови родољуби: ђурађ Црнојевић, Божидар Вуковић и његов син, Божидар Горажданин, Јероним Загуровић, Радиша Дмитровић и Тројан Гундулић. Осим оца Макарија, заслужију захвалног спомена: Пахомије, који је надзиравао издање књига Божидаревих ђорђе Љубавић из Горажда, и брат му јеромонах Тодор, који је управљао штампом у Горажду, заједио с ђаконом Радојем; даље: поп Теодосије, милешевски параеклисијарах ђенадије, јерођакон дечански Мојсије, јеромонаси Мардарије и Тодор, ђакон Дамњан и Милан из Обне, Стеван Скадранин и т. д. Књиге печатане у старим штампаријама, налазе се свуда где и књиге писане руком. У њима је језик XV. века, какав је био у црквеним књигама, то јест: српскословенски. Лепота печатања била је на висини оновремене штампарске вештине. Покојни учени словениста Павле Ј. Шафарик узео је најлепша од ових старих слова и uo њима дао салити она слова, којима јепечатао своје важно и чувепо дело: „Југословенске достопаметности“. Та слова рашире се после на све стране и данас их употребљава цео словенски свет. Нека је блажен покој а светао спомен трудбеницима српске књижевности! (Књижевни одбор „Матице српске“) држао je 29. јула (10. августа) о. г. седницу, из које саопштавамо ово; Примљен je за „Летопис" и награђен са 40 фор. чланак Мите Петровића« „Појаве при грађењу бермета и одређивање екстракта," Примљена је за „Летопис" и награђена са 70 фор. шаљива игра у 3 чина с насловом: „На добротворну цел“ од дра Милана Савића. -- На основу мишљења Јоваиа Грчића одбијена је трагедија неименованог писца под називом: „Пијаиисткиња.“ Две песме oi G. Н. излане сша оттенулру М. Савићу. Одбачена је песма пок. Светозара Вујића: „Одлука". Превод спева: „Јунга Стилинга мисли у ноћи или облици живота* издан је на оцену Светозару Савковићу. На основу оцене Ф. Оберкнежевића одбијен јепревод „Петцицеронових беседа“ одЈована Станковића. Позоришно дело: „Великодушије и благодарност,“ драма у 2 чина од пок. Јована Кнежевића, што га је поднео син му Душан издано је Милану Андрићу на оцену. „Песме Милана Берића,“ што их је поднео А. Сандић за награду ради помоћи да се могу штампати издају се на оцеиу Јовану Живановићу у Карловцима. Примљен је за „Летопис“ и награђен са 35 фор. прилог под насловом: „Две штампаће таблицеиз стематографије Христофора Жефаровића, прве бакрорезним таблицама штампане књиге српске у овим крајевима године 1741.“ А. Сандић, који се тај прилог поднео, написаће и коментар уз то. Прилог А. Сандића: „Песма о смрти, састав Атанасаја Петровића Гереског одгод. 1883“ са коментаром примљен је и награђен са 10 фор. а употребиће се у „Летопису" за некролог тог народног и матичиног добротвора, Примљен је за „Летопис“ и награђен са 15 фор. саставак А. Сандића: „Родослов ђенерала Петра Биге витеза од Монгабије" са автобиографијом и коментаром уз то. На основу оцене Светозара Савковића одбачена је приповетка М. Ј. Илијћа:„Први пољубац,“ Осим тога су прегледане школске сведоџбе питомаца из стипендијских заклада, што стоје под управом матичином, и решено је, да се распише стечај на два питомачка места из закладе Нестора Димитријевића и на једно место из закладе Петра Костића.

120

Још се могу добити сви бројеви „Глас Истине“ од почетка до данас. БЛАСНИШТВО ИЗДАЊЕ И ШТАМНА А. ПАЈЕВИЗдА У HOBOM САДУ.

„ГЛАО ИСТИНЕ 41

Бр. 15.