Arhiv UNS — Crkveni listovi

свијетом овим, јер сам увјерен, да вас остављам сложне и љубављу задојене. Слога и љубав, то вам ја најнужније. Будите сложни и љубите свету цркву своју православну, љубите драго Српство ваше, љубите један другога, па се не бојтв никакве опасности. Ви сте спрам мене толвкодобри, да заборављате погрјешке моје, а увећавате заслуге моје. Као човјек погрјешио сам више пута по слабости људској, а ви праштате. И опет вам хвала. Да, ја сам се трудио да будем од користв светом православљу и народу српском, но звам, да вијесам много учввио. Старао сам се, да вам осигурам добру управу и мислим, да ће наша ковевсторвја жељама и потребама нашам моћо одговорити. Бринуо сам се в за богословски завод наш, па могу слободао peha, да је оа данас на оној ввсввв, ва којој треба да је завод, у коме се соремају служитељи Богу в вароду, проповједвица чисте вјере, љубавв и ваде. Бринуо сам се и око другвх ствари. Во сва брига моја слабим би можда плодом уродила, да ве бвјаше ваше љубавв, која ме сважвла и храбрвла. Ви сте ми били помоћвици. За то ]а вама благодарвм и молвм вас, да ми ту љубав и ва даље сачувате; а ако будем удостојеа да гледам лице Оца вебескога, бвће ма аајслађа молнтва за цркву моју православну и варод мој српски, за вас браћо и дјецо моја. Напрегнутом пажњом слушао је варод ове ријечв, на свима се ввдјело, да пх у душу и срце усађују. За то и бијаше бурно ово трократво ~мвогал што народ за здравље свог владике отпјева. Као што је ушао у цркву, тако је и испраћев владика вз цркве благоси љајући мвогобројви свајет ва пвјаци, гдје се већ намјестила градска бавда, да за вријеме честотања свира. Честитање је одмах започело. Први уђоше члавови консвсторвје, оа градско заступство, задарске госпође, проФесори богословвје, аредставввца парохијалвог свештевства, ректор сјемевишта, катихете средњпх завода, преузввшеаи Намјесвак вајорије сам за тијем опет са својом породицом, изаслааици свију друштава задарских, туторство задарске цркве, а много других лвца, слушаоци св. богословије и дјевојчицв из српске школе са својом учитељицом. Пува два сахата трајало ie првмање честитака и дотле је вепрестано свирала пред двором свомеаута шузика. Таме се по врограму одббровом требала завршвти свечавост. Алв љубав је бујица, кад продре тад се тешко даде зауставити. Задравима, без разлике крста и имева, чиввло се ; да још ваје доста учињево за потпуни доказ љубавн спрам доброга владвке, ког сви љубе. И ов је морао дозволитв, да тог дава у вече шоже доћв музика стрјељачког друштва, коју послаше задрааи, да под прозорима његова става свира. Још прије 8 сахата развјетлише се прозори веких околаих кућа ; ва прозорима ковсисторије заблисташе разнобојва слова травспаревата са натпосома од страве свештенства и Срба задарских у част слављевику, пијацу освјетлв ше бевгалске ватре, а весео свијет тискао се пајацом и оближњвм сокацима слушајући свврку п кличућа „живио“ и „evviva“. Уз епвскопа у двору скупвло се све свештевство в лијепа кита одабравог друштва. Ту се разговарало и забављало читањем многобројвих телеграФских поздрава, који су стигли вз Далмације, Боке, Хрватске, Славовије, Угарске, Истрије

286