Arhiv UNS — Crkveni listovi

na n 03 престонога Беча. Епископ je свакп час морао взлазити на алтан, да га народ ввдв, јер узвацв „жввво“ дотле ве би престајалв док св ве би показао, а кад га раздрагааи свијет угледа, тад га још бурввје поздрава. Дубоко у ноћ разлијегала се свврка и весели усклацв, која се мјешаху са складном пјесмом. Врзо је пролазило врвјеме, нвком се не да, да први пође са овога мјеста радости, но еа крају ипак надвладаше обзиро спрам старца епаскопа, коме је свакако требало починка од напора тога даиа. Још само да цјелввамо свету десввцу, па вдемо. Мв смо гледалв то весеље, и сама се радовасмо. Ко празнати морамо, да нам је многога часа тешка туга ва срце падала, а то је бввало у ввјек кад помвслвсмо: за што су оваква весеља у православвом Српству тако рвјетка, зар је могуће, да се Српство у другим крајеввма ве бв знало овако радовата в оваквом радости крвјепатв своје вјерско и народно чувство, или...?! Тешко вам је бало на ово помаслитв, ала се там ввше радовасмо, да бар ово дожoвасмо, твм радосввје клвцасмо и клачемо са осталом браћом: живио епископ Стефан! Стање иравославие цркве у нишкој епархији. Задња свеска „Хришћанског весввка“ донијела је взвјештај ореосвећеаог епвскопа ввгаког Димитрија, о оошљедњој његовој кавонвчкој посјети по нишкој епар хвјв. Мв морамо одмах рећв, да нас је извјештај обрадовао, пошто вз њега ввдвмо, да епвскоп Дамитрије озбвљво схваћа значај кавонвчквх посјета и да помно мотри на жавот своје двјецезе, те да је рад, да уклови сметње које спрјечавају развитак црквевог жввота. Иствна, његову двјецезу сачињавају ново ослобођева крајева српске краљеввве, па се ту и вма вајваше радатв. Алп, једва бв ко смио тврдитв, да се скрштенвх руку може батв ма у којој дпјецезв, у којој жива срвско православнв народ; свуд би дакле требало озбаљао предузиматв кавовичкв посјете, свуд пажљвво мотратв и много преашгаљатв, како би се црквенв живот унаврједио. Па наје штетв, ако бв свв епвскопв подвосвлв саводвма својим овакве взвјештаје, а 0 на јаввосг вх износвлв. Прввм бв се лакше дошло до вужнога лвјека, гдје га треба, а другам би се поствгло то, да бв знала како гдје стојимо. Појмљвво је дакле, да смо вмалв разлога радоватв се овом взвјештају. У њему црта епископ Двмитрвје опће стање свога стада, говора о остацвма старвна опвсујућв по веке са архитектурне а жввописве стране, говорећи о свештенству в његовој спрема казује, како су праје ослобођења рукополагави многв свештепвцв, па в без најнужнвје спреме, и во што су то махом младв људв, то нема взгледа, да би његова дајецеза скоро могла доћа до ваљано спремљевог свештевства, за то он предлаже архвјерејском сабору, да се предузме корак код владе, да се за младе свештеавке нишке впархаје приређују љетња предавања вз онога, што је за њпх ве опходво нужно. У осталом свештевство je у опће свесрдно предано својој служби. Од порока опазво је на свештенству гдје-гдје пвјанство 0 глобљење народа прв обављању разних функцвја. Доста потавко опвсује взвјештај вачве руковања са црквенвм вметком, којв ба се могао назвата господарством, јер цркве имаду своје куће, подруме, кошеве, амбаре, стоку ат. д. Говорo се даље о цр^венам

287