Arhiv UNS — Crkveni listovi

Број 2.

Задар. Фебруар, 1898.

Година VI.

ГЛАСНИК ПРАВОСЛАВНЕ ДАЛМАТИНСКЕ ЦРКВЕ

Бесједа у недјељу православља. Говорио у Задарској цркви протосинђел Серафим Калик.

Господ наш Исус Хрпстос, прпјс но што ће поћп да претрпп страдања за спас људскога рода, овако се молио Богу Оцу: Ја се за њпх молпм; не молим се за сав свијет, него за оне које сн мп дао, јер су твојп Не молпм пак само за њпх, него и за оне којп ме узвјерују њпхове рпјечп ради; да свп једно буду, као тп. Оче, што си у менп п ја у теби; да и онп у нама једно буду, да п свпјет вјерује да cu ме послао. Мало стадо пажљиво је слушало ове чудне п узвпшене ријечи божанског учптеља, али нпјесу потпуно разумијевалп дубоког значења њиховог, јер им срце бјеше жалошћу испуњено. Но свршп се! Мало стадо остаде без видљпвог пастпра. Грабежљпви вуди окомише се на њ свом јарошћу, сав свијет побуни се п уста на онс којп су вјеровалп у распетога. Против њих су подизана опака гоњења, за њих су пзмишљана сва могућа нечовјечна средства и мучења, којима се мпслило сузбити п угушити напредовање Хрнстове науке. Но што су жешћа била спољашња гоњења, тијем се тјешње између себе сједињавало опгатество вјернпх, тпјем чвршћа постајаше вјера њихова, п љубав ватренија спрам Господа Спаситеља, и ревњивост смионија у проповиједању науке његове свакој твари, свему свијету. Међу тијем лагано припремали су се они велики догађајп, који су најпослије донијели побједу вјери Христовој. У времену, кад је старо пезнабоштво, наоружано огњем и мачем, мислило да са свпјем збрише хришћанство слица земљиног —Нромпсао Божји спремао је црквп својој у самом дарском двору заштитника, у лицу великога н равноапостолнога Константина. С њнме први пут засједе на престо римскпх ћесара, господара васионе, вјера Христова. Сад се црква наслађивала спољашњпм мпром. Али не бјеше у њој мира уиутрашњег. Јереси, плп лажна учења о предметима вјере, узвптлаше се једпа за другом, да сруше оно јединство вјерних, о ком се молпо Исус Хрпстос