Arhiv UNS — Crkveni listovi

пред својим страдањима. Црквенп одн на мјесним и васнонским саборпма одбшпе и те непријатеље, и утврдише једпнство вјере и општества вјернпх. Но u послије тога старп протпвнпк рода људског нијо престао плести своје мреже ђавоље, п проналазптп средства да нашкодп стаду Хрпстовом. Расппрујућн у људима страст властољубља, користољубља, завпстп, противностп сваке, успно је известп међу људима нове дпобе, безбројне расколе. 0, какву нам жалосну слпку представља п данас хрпшћанскп свпјет! Стотине и стотпне мплпона зову се хршпћанп, алп свн не вјерују једнако у Хрнста, нптп му једнако служе. „Ја хрпшћаннн“, „ја хрпшћанка“, псповпједали су своју вјеру древни мученпдн и мученнце. полазећп на спалпште; а пптајте садашњег хрпшћанпна, које је вјере, п он вам неће нп споменутп пме хрпшћанин, но ће га зампјенпти разнпм вјеропсповједнпм назпвпма, —жалосним знаком настале дпобе. Оспм тога, релпзпознп неспоразум очптује се п у узајамнпм одноепма међу хришћанима разнпх вјеронсповпјестп, п оеп, којп бп моралп бптп једно, постају нак непрпјатељп. Но ипак нпје бпла узалудна молптва Хрпстова: Ја се за њих молим, ие молпм се за сав свијет да сви једно буду. Истпнптп вјернп, пзбранпцп Божјн сачнњавају и до данас једно стадо, под невпдљпвом управом једнога Иастпра и впдљпвпм руководством духовнпх пастпра, које на службу поставља благодат Духа светога. А гдје је то једно стадо Хрпстово? Гд]е је то пстпнпто опгатество вјернпх? Како га наћи у мноштву хрпшћанскпх друштава, туђпх п непрпјатељскпх једнпх спрам другпх? Вп знате, браћо, као што и ја знам, п мн свп вјерујемо пс тврдом вјером слободно говорпмо, да је у свем свпјету једна пстпнпта вјера вјера православна, да општество вјернпх, сабрано п чувано самим Исусом Хрпстом, јесте једна, света, католпчанска, апостолска дрква. Ову су вјеру, п ако прпкрпвено п нс потпуно, проповпједалп старозавјетнп пророцп, а у пуној свјетлостп открпо ју је свијету Господ Исус Хрпстос, проповпједали су је Апостолп, утврднлн св. оцн, за њу су крв своју пролпли мученпцн. Овој су црквп прппадалп,. у њој су се на земљи спаслп, п од ње се ннјесу нп на небу однјелплп безбројнп лпковп светптеља п угодника Божјпх. Но зашто се вјера наша п црква назива православном ? За то, браћо, што она једнна право плн непзмјенљнво чува науку вјере древнс цркве васпонске неразднјељене, u у свему је вјерна онпм начелима, која јој је одредпо њенн оснпвач Исус Хрпстос и његовп Апостолп. II та вјерност њена тпм начелпма п себп самој, која собом искључује свако одступање

22