Arhiv UNS — Crkveni listovi

и новостИ; и Јсст њено право вјеровање православље, по ком се она разликује од свпју хрпшћанскпх друштава, која су од ње на један или другп начпн одступнла. Ову вјеру псповиједа мал’ да не сав грчко-сдавенскп свпјет. Свп Славени нрпмпли су хришћанство у облпку псточног православља. Истпна, многа племена славенска нпјесу сачувала православља. Но њпхово одступање ннје се извршпло по њпховој вољп п у један пут. Потребнп су бплп впјековп, хиљаде жртава, потодп крвп, напорп човјечјпх страстп, да се један дио народа славенског одрече православља. Ипак велпка већина оста му вјерна. Православну дркву састављају, на основу народног начела кога је црква усвојила одмах у почетку своје псторнје: доста се сјетитп спласка Духа светога на Апостоле, којп су пстог часа прославплн Бога на разнпм језицпма, и за тпјем проповиједалп еванђеље народима на њпховом матерњем језпку, помјесне, између себе независне националне цркве; грчка, бугарска, румуњска, руска, српска. Погрјешно нам, браћо, приговарају западни хрпшћани, да постојање многпх помјесних цркава протпвурнјечп јединству цркве васионске; јер се све независне цркве сједињују у једној општој заједнпци јединством псповиједања вјере, једпнством тајана, јединством главе, Исуса Хрпста; једпнствои, основаног на тим начелима сазнања, по коме свака помјесна црква прпзнаје себедаједио васионске цркве, и као таку признају је свп други дијеловп, остале помјесне цркве; и, најпослије, једннством, каноничким општењем свпју помјесннх цркава између себе, општењем, основаним на међусобном признавању. И само у гранпцама овог и оваког јединства могућа је самосталност сваке автокефалне цркве, и допуштене су неке мјесне особине у њеном жпвоту у зависности од мјесних прилпка. Велпк је, браћо, дар благодатп Божје за оне грчко-славенске народе, који су успјели очувати своје православље до дана данашњега. С православљем сачували су и свој исторпјскп народнп живот. Доиста, није слијепп случај, што управо они грчко-славенски народи, којп су читаве внјекове чамили под тешким јармом турским, сада опет ступају на попрнште свјетске повпјестп слободни. Овдје мп опет искрсава пред умне очи жалосна слика, коју, као што рекох, представља и данас хришћански свијет, без разлике народности, својом вјерском дпобом. 0, кад тако не би било! 0, кад бп сви хришћани састављали једно стадо ! Хоће ли, милостиви Боже, доћн икад то блажено врпјеме? Хоће, јер није лажно пророштво Хрпстово: И биће једно стадо и један Пастир. Ну је ли блпзу тај жељени час? То сам Бог зна, а нама је у томе једна, једна једнта иада свемогућа благодат Божја. Било је, а и данас има хришћана, који се носе мпшљу

23