Arhiv UNS — Crkveni listovi

високопреосвештенства митрополлта Црне Горе г. МитроФана, одређена је свештенству у Црној Гори систематична плата. Уређено је, тако, да свештеници неће имати мање прихода, но што су дОсада имали, а примаће га без муке и сукоба са својим парохијанима, а у нсто време народу не ће бити теже, него ће се, напротив, маси сиромашних олакшати, што ће бесплатно уживати многе хришћанске обреде, за које су досад приморани били плаћати, само ће имућнији нешто мало више давати, но што су давали; али кад се узме у обзир што су све досада давали свештеницима за свршавање разни обреда, неће нп њима теже бити. Највише решење књажево о томе гласи: 1. Да парохијално свештенство, почевши од 1. јануара 1900 године и у будуће има примати систематичну годишњу плату преко књ. министарства просвете и цркв. дјела. 2. Да се народ почињући такође од 1. јануара тек. 1900 године и у будуће ослободн од нлаћања годишњих бирова, вјенчања и погреба, које је досада непосредно н обавезно свештенству нлаћало. 3. Да се у замену бирова, вјенчања п погреба уз дацију купи од народа извјесни прирез, подјеливши га у три класе према материјалном стању појединаца тако: да прва класа плаћа по 2 фиорпна п 80 новчића (6 динара); друга по 2 Фор. п3O новчића; а трећа по 1 Форинту. 4. За тачност ове поделе у класама послужиће протоколи од који се налазе у министарству Финансија. Овако уређене листе, ради наплате, надлежно књ. мииистарство у своје време снровешће надлежним племенским властима, с нужним у овоме напутцима. 5. За оне црквене обреде, који нису обвезани, него који потпјечу од религиозног осјећаја и слободне воље и побожности добријех хришћана, парохијани су дужни непосредно плаћати својему пароху, по новој тариФи, која се ради управљања уз дотичну окружницу спроводп. За овим долази тариФа коју ћемо згодном нрпликом у кратко сприопштити. Ово је доиста једна крупна новина у срнској православној цркви. Маленаи сиромашна Црна Гора, похитала је, да обезбрижи положај свога свештенства и да му кроз то створи услове, да се може посветити нскључиво своме пастирском и учитељском позиву. Еолика је у овоме заслуга родољубивог кнеза Црне Горе, толико је двојином већа преосвећеног г. МитроФана брижљивог архипастира н поглавара свештенства Црне Горе. Јер да није било његова жива прегнућа и очинског старања о судбини повереног му свештенства, још би се дуго и дуго на то очекивало. Зато имамо жива примера у нашој домаћој цркви. Да су се наши архипастири одушевљавали за своје свештенство овако као високопреосвећени г. Митро Фан и заузимали за поправку свештеничког положаја, давно бн стање свештеничко код нас било збринуто и уређено. Кад је једна сиромашна Црна Гора обезбрижила наплату своме свештенству; то у колико би пре могло и требало да је то из-

ЦРЕВА СГПСЕА У ЦРНОЈ ГОРИ

109