Arhiv UNS — Crkveni listovi

жености ЈерархиЈе и народа, Једно спрам другога, којс Је само народна црква показати и издати кадра. 6 ) А кад би нреметали историју нашега народа, нашли би много и много томе сличних узвишених примера међусобне слоге и љубави. Онако и јесте била у стању наша Јерархија, у доба најтежих искушења, не само сачуватп чистоту вере наше непомичну и неоскврњену у свој целини и пуноћи њеној, већ и нодићи толике цркве, школе, Фундације и задужбине. Човек се управо мора запрепастити од чуда кад прелиста и расмотри шта су све наши стари за нас урадили и подигли. А ми данас? Дивећи се тим силним и огромним споменицима негдашњег сложног рада, који је могао понићи само из међусобне љубави и поштовања, не само да скоро ништа или барем врло мало не стварамо, већ стојимо у два табора подељенн и спремни да сваки час и- у свако доба једно на друго кидишемо. И то ко? С једне стране народна Јерархија наслоњена не толико на онај, управо рећи незнатан број својих присталица у народу, колико на моћни свој авторптет; а са друге стране опет скоро цео побожни народ заступљен у црквено-народном сабору своме са, истина скромним и скресаним, али тек ипак законом зајемченим правилима својима у руци. Кодакле? Рођена чеда побожне нам народности српске, која се одхранише и однеговаше непресушним млеком науке Хрпстове на једним п истпм грудима свете наше мајке цркве нравославне! Па зар да не заридамо са песнпком нашим: о каква беда, каква невоља! Дlа у чему управо лежи узрок, шта је објекат те распре измећу црквене Јерархије и народа тамо?“ питате ме ви. Ево одговора: Изборни ред за сриски народно-црквени сабор , и избор Еиискоиа ; то су ето два главнапретиканија, преко којих се спотичемо и ломимо. У смислу на име §. §. 20. н 39. „изборног реда за српскп народно-црквени сабор, који је највишим рескриптом од Њег. Д. и Кр. Величанства од 29. маја 1871. потврђен према министар. допису од 7. јуна 1871. през. бр. 769. и обнародован у 125. седници срп. нар. цркв. сабора дне 13. јула 1871. године,“ бира народ заједно са свештснством, дакле целокунан народ и световне и свештеничке посланпке за тај сабор и то 50 посланнка световнога, а 25 посланика свештеничког реда. А §. 2. „Устројства грчко источног српског народно-црквеног сабора наређује да се „Грчко-источни српски народно-црквенн сабор састојп из 75 посланика, од којпх се 25 свештеничког, а 50 световног реда но саборском изборном реду бирају“. 5 ) Тако ето наређују уредбе, које је донео сабор, а потврђене су највишим владарским рескринтомЈ)

6 ) ДМЈетЦ ’) Др. Ж. Миладииовпћ: »ТумачД стр. 304. н ) Закои је правно правило (норма), које је законодавна власт изрекла, потврдила и обнародовала, а уредбе су нравна иравила, која једно тело авто-

ХРШПЋАНСКИ ВЕСНИК