Arhiv UNS — Crkveni listovi

па ради у њој као мрав, само да помогне и сачува и највећег сиромажка. Не да нн једпом да се одседи, Нађе он пута и начина како да га задржи. Па како ли се тек обрадује кад чује да се какав нов Србин у наше седо доселио ! Одмах је код њега, па га храбри и снажи и не да му даље. Е тако се исто обрадовао нашем Миловану кад се доселио, а особито кад је видео како су то вреднп и честити људи. На хуље и пијанце наопако мрзи, да их потре. „Ови људи пе иду више нз мога села,“ рекао је попа кад је ишао од њих баш кад је светпо водицу породиљи кад је родила прво дете, па још синчића. „Све и сва ћу учинити само да их одржим. “ „Па, Бога ми, ето их већ неколико годнна ту, провлаче се што-но реч из године у годину. Тек нису ником ни на терету, ма да им се ето н ситна деца просипају. Хе, само да пмају барем што-год, што-год, да могу радити и онда кад нема надннце, али шта ћемо! „Даће Бог, што рекао Милован.

Како ли лепо цвета и напредује наша „Земљорадннчка задруга“, чивути и зеленаши зло на попу. „Шта се он веле плеће у наша трговачка посла? Не мешамо се ни ми у његову поповину, гле ти њега.“ А попа на то нп беле, само ћути па ради. Али задругар ни један зеленашу. Што збере чува за пролеће, а задруга му пружа помоћ. Па колико зеленаши грде попу, толико га народ, а особито сиротиња благосиља. Колико и колико их је одахнувши ускликнуло; „нека му Бог то наплати!“ А задруга завија гнездо све јаче и јаче. Сва добит иде у заједннчку „резервну закладу“. Та је заклада општа и не дели се већ само расте. А кад буде повелика, онда ће се нз ње прптицати сиромашнијима у помоћ п то редом. Чак су се толико оснажили да су летос из те своје „заједнпце“ узелн под аренду педесет јутара земље за кукуруз, Земљу узорали и урадили, па п обрали задругари бадава, заједнички. А берба била само како је може Бог дати. Једва добраше задругари своју бербу. Радост. Боже, радост, јер им се ето „заједница“ утростручи. Ко ће као Бог, а благословене многе ручице ! Кад је попа видио колико су набрали кукуруза, кликну само: „Слава Богу!“ Врата на кошевима заковаше и закључаше, а кључеве ставише код попе у црквену касу. Лицем у недељу пред зимског св. Николу сазове попа управни одбор да прегледе и пречпсте рачуне п да углаве прорачун за другу годину. Све је текло како ваља, рачуни у реду без једне замерке. Кад су то све тако удесили и утврдили рећи ће им попа ово: „Дакле, људи моји, као што видите све је у свом реду, а 6*

„ДАЂЕ БОГ“

83