Arhiv UNS — Crkveni listovi

Но док је он то још тако премишљао, мала се врата отворише а неко уђс на њих, па стаде отварати капију. „Заиста гости“, рече Милован, па спустивши дрва, која је почео товарити у нарамак, доле, пође и он капији. Рекао би као да му је човек познат, али из далека не може још да позна ко је. У то је странац отворио веР и сам капију, на дохватив коње за узде, уђе у двориште са колима која беху пуна сламе. „Добар-вече, Миловане! “ викну странац погледајући га. „Бог ти добро дао, газда Јоване! А од куд ти тако?“ запитаће га Милован сав унезверен, јер није могао ссбн да протумачи шта ће сад тај човек у његовом дворишту и у то доба са тим возом сламе. Но још се већма зачуди кад опази где улази на капију попа са његовим добрим прјатељем Веселином. „Шта ћс онет ови?“ мишљаше у себи; „шта ће то да значи?“ Истрча и Мара, јер и она спази кола да улазе у двориште баш кад се машила да припали кандиоце. „Помози Бог, Миловане!“ назва му попа с Веселином приближујући му се. „Бог вам добро дао, господине,“ отпоздрављаше Милован сав збуњен и маши му се руци. Са Веселином и Јованом се рукова. И Мара приђе те пољуби попу у руку, на поздравивши се и с Јованом н Веселином стаде у страну да види шта то све значи. „Е, драги мој Миловане," отночеће попа тихим својим гласом „ето ми дођосмо да теби и твоме дому честитамо благи дан, који вечерас, у име Божје, наступа. Дошли смо да ти честитамо у име своје и у име целе наше задруге, а уједно да ти, по закључку управног одбора, предамо ова кола и коње као ноклон од стране задруге, не би ли тиме ударили темељ бољој срећи и бољем напретку теби и твоме дому. Ово што видиш пред собом,“ настављаше нопа показујући руком на коње и кола, „од овогачасаје твоје; па нека је са срећом, Боже дај!“ „Нека је сретно!“ додаће Јован. „Нек’ је сретно!“ кликну и Веселин. Па му приђоше и дохватише за руку: Милован побледио као крпа, па само звера од једног до другога. Тако га је све то изненадило да је чисто мислио да није ири себп, а језик му се осушио па не може речи да превали преко усана. Поглед му се оте опет на кола, па кад сагледа у колима упрегнута два добра коњичка, жељу његових жеља, чисто га ошину мисао: „не, пе, то није могуће, они само тебе варају; пробају те терају шалу; не, не, али та шала је мало.“ Ту га прекиде попа пришавши му ближе: „не сумњај ништа драги Миловане! То је твоје. То ти поклањају људи који се сећају Бога и душе; који тебе пазе као брата свога, па ти желе да са тим ноклоном будеш сретан. Ми смо уверени сви да ћеш ти то умети употребити на добро своје и своје дечице. Само остани такав какав сн био до сад и моли се Богу за здравље своје и свију својих, на ћс бити Добро. А сад остајте с Богом! У здрављу да се сутра опет на молитви у цркви видимо! “

„ДАЋЕ БОГ“