Arhiv UNS — Crkveni listovi

Зар Бог правде може да прашта за безакоња без жртве искуплења? Да није случајно баш крстна смрт Исуса Месије таква једна жртва? Зар не одјекује из проповеди ученика Његових баш та мисао, да је Он умр® за наше грехове? Ове мисли све су већма и већмахавлађивале душу Савла, и мало по мало, ублаживале силни контраст двеју борећих се мисли у глави његовој. И он није могао, а да не доведе мисао до крајних тачака, Ако узмемо у обзир физичке и психичке особине његове, онда ће нам још јасније бити, да су се код њега могли појавити она привиђења, која је он доживео. Савле је био, с једне сгране, врло осетљиве и бујне природе, а с друге, имао је енергичан дух, који се још одликовао и јачином дијалектичке мисли, абио је и врло религиозан и испуњен тежњом за правду. Неверовање Савлово, ми можемо сматрати само као акт чисто објективни а ни у колико субјективни. Савлово неверовање било је само вера у обиму границама ортодоксално-националних идеала, или оно је било знање само у сфери принципа ордонсално-националног погледа на васељену 1 ). Сада, кад је већ Васкрснувши тако силно заталасао његову душу, ма да још и врло неодређено, потребан је био само још један силни ударац, који би његову узбуђену нервну систему још већма узбудио, те да се у његовој фантазији појави лик Христов, који је већ у тајанственим ходницима његове душе живео Ово се и догодило Васкрснувши у светлости небесне славе јавља се пред очима његовим’ 2 ). (наставиће се).

!) ibid. S. 48. 2 ј ibid. S. 90-113,

Бр. 1

ДУХОВНА СТРАЖА

8