Arhiv UNS — Crkveni listovi

једнички радимо на томе да нам залогај хлеба нашег буде што сла!)И и што обилнији? И ако је братска љубав и жеља за искреном сарадњом по среди, онда се искључује помисао о подвали, о подметању, о ненскрености. Не разумемо зашто се плашити речн „комуна” „колектив”, „колхоз”, кзд су то све изрази и појмови, са којима се срећемо у првим хришианским заједницама. Зашто негодовати кад нам неко ко је по друштвеном положају можда мањи од нас, а по честитости и вредноћи можда много веНи од нас, пружн руку и ослови нас изразом „друже”, кад је тнм именом Христос називао апостоле своје? Наше заједничко настојавање да се свако добро умножи а свако зло отклопи, најзгодније јс подвукао Његова Светост Патријарх Српскн др. Гаврило, рекавши једном приликом: „Што је добро за све је добро, а што је зло за све је зло”. Чујемо из разговора са појединим свештеницима, као да се од стране народних власти и од стране фронтовских организација не жели понуђена сарадња свештеника. Одговорнли смо појединцима и одговарамо сада свима на ту напомену чињеницом, да су многи и многи православни народни свештеници још од почетка. народноослободилачке борбе па све до данашњег дана сарађивали н неометано и сада сарађују са свима народним властима и у свима ффснтовским организацијама. Ово није фама већ сушта стварност, која се може видети и у која се може осведочиги. Нека сваки онај који каже да се попреко гледа и да се ,не жели сарадња свештеника, потражи најближег свог у Хрнст\ брата, који свакодневно са пуно активности сарађујс на народном послу, нека га потражи и нека са њим ову напомену и овај проблем реши. Ла бн сваколико наше дслање било што успешннје потребно ,је да се повежемо, да се састајемо, те да се разговарамо и договарамо. Што се више разговара све се боље договара, каже наш народ. Да се сви удружимо те да тако удружеии што боље и што ефикасније помогпемо нашим народним властима, па онда са правом да тражимо да и они нас помогну у решавању наших сталешких проблема: предавању всронауке, соцпјалном осигурању старих и изиемоглих свештеника, свештеничких удова и сирочади, обнови живота црквеног, материјалном и социјалном обезбеђењу свсштеника, снабдевању наших храмова потребама за богослужење и др. Такмнчарство је обухватило н сваким даном све више обухвата све слојеве и све сталсже. Ми православнп свештеници смо мало задоцпили и заостали, зато треба да пожуримо. Ми православни свештеници Народне Републике Србије желимо да се повежемо са православним свештепицнма осталих наших народних република н да тако повезапи у

9