Arhiv UNS — Crkveni listovi

Зеднок Савезу заједно са свима наши>! архијерејима учинимо све што можемо за добро наше Православне Цркве н за добро наше домовнне Федеративне Народне Републике Југославнје. Да тако јединстзено повезани љубављу и братством дођемо у што ближи контакт са православном браћом Бугарима и Русима и са осталим православним народнма: Албанцима, Румунима и Грцима, као и свима другнм слободољубивим и истинољубнвим народима без обзира на веру и народност. Рачунамо да ћемо се на тај начин и Богу и своме роду и најзад својој савести наЈбоље одужити.

Мклан Д. Смнљанић

свештеник

ОСНИВАЧКЕ СКУПШТИНЕ ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Прво Удружење православних свештенкка основано је 1889 године, у тада маленој Србији. Оно Је са успехом вршило своЈе задатке све до 1920 годнне, када Је уступнло своЈе место Централном Удружењу православних свештеинка за целу Југославију. И ово Удружење Је нсто тако са великим успехом вршнло свој' благотворни рад у цркви и народу све до 1931 годнне када Је, у време 6 јануарскоп режииа, било од највиших црквених властн разрешено а, место њега, наређено осннвање Удружења по епархнЈама с тим да на челу тнх удружења, може бити претседннк само епархијски архијереЈ. Та Удружења ннсу била по свнм. епархијама основана а и где су бнла, њихова се делаткост ннје нигде ни видела нн чула нити осетила. Од тада „наше племе сном мртвијем спава.” Од тога доба до данас наша је земља пролазнла кроз кроз разна искушења. Мењала су се „царства н госпоства”. прохујао Је, снагом оркана, и разорни фашистнчки бес коЈи ■је оставио за собом страшну пустош на земљн и дубоке ране на душама. Та пустош није мимоишла на цркву нашу. ВраћаЈући се на згаришта порушених и попаљеннх села и градова, наш је народ прионуо обнови разорене и опљачкане земље и, благодарећи мудрости руководства а, под спасоносним паролама народноослободилачке борбе, оформљеним у Народном фрокту, већ после две године неуморног рада ка обнови, приступио изградњи првог Петогодишњег плана. Док Је око тих послова Народнн фронт окупио најшире народне слојеве, наше се свештенство, без икакзнх днректива, сналазило како је знало н умело.