Arhiv UNS — Crkveni listovi

смије никако датн повода мишљсњу, да је тиме и народна нрква дакас ступ реакцнонера и кочница народног прогреса, јер је то у јасној супротностн са њеном науком и њеном улогом у прошлости као н њеним основним задатком у садашњостн. Она треба данас да је, заједно са својим народом, будан чувар тековина Народно-ослободилачке борбе п да свесрдно помогне народна настојања у изградњи и обковн земље и остварењу Петогодишњсг плана. Српска црква н њено свсштенство, треба данас да докажу, не само ријечнма него и дјелом, не само лојалност већ и вјерност свомс кароду н његовој држави, чије су радости и успјеси наше заједничке радости н наши успјеси, а неуспјеси наши неуспјеси. Зато, своје гра>)анске дукности и дрл штвеке обавезе не смијемо да извршавамо само i 3 страха, већ по најбољем увјерењу и савјести. Нови свијет који се palja у заносном ентузијазиу н »шловима жнвота којег ствара сваким данои све боље и Оољс, пријети да прегазн свакога оног ко за тим временом аостаје и поставља му кочницу његова развоја, а свдко од нас, н као поједпнац и као заједница, бити he толико иа дјелу признат н имати утицаја на развој нашс будућности, колико буде вшне дао у томе развоју и напретку. Ово пак што се данас код нас догађа, да у тој корисној ствари за цркву н народ, узме иницијативу удружено свинтемство, не треба да буде поводом никаквои неповјерењ} г чли подозрењу било од кога; напротив, у овом корисном потхвату по цркву и народне интересе треба нас помоћи и подржавати. Јср, сваки наш успјех, успјех је наш заједнички; успјех свештенства, успјех је цијсле ,јерархије и цркве. Ако се пак неће да трпн наша иницијатива, бнда нек се она покрене оданле одакле се с правом и очекује. Радити се мора док је дана, док не наступн мрак, па бнло то по иницијативи једних или других. Никакзој бојазин. а још мање зависти, ту нс може бити мјеста. А тако треба да буде, и тако ће н бнти, ако нас све подједнако буде прожнмала Христова ревност, за добро свог народа и своје цркве. Након реферата и свестране дискусије по истоме и свима актуелним питањима цркве и свештенства, и имајући у вилу њена тешка времена страдања у току минулог рата као и жељу да у сагласности и споразуму са претставницнма цркнених и државних власти остварн светосавски завјет н довсде рад цркве и народних власти у најтешњу сарадњу, ia добро цркве и народа, донесена је ора