Arhiv UNS — Crkveni listovi

Јела свога свештекства, те да Је данас поново на путу оживљавања, што нас мора озбиљно да радује и охрабрује. Неминовно је сигурно да је- она досад преживљавала и преживљава свбју дубоку кризу попут сестринске јој руске цркве до недавна у тражењу свога изгубљеног пута и разиотеже, али је више него сигурно да ће она ту кризу свијешћу и вољом свога свештенства и љубави за црквене и| народне интересе лакше и брже пребољети, ступити на прави пут и заузети у новом друштву своје одгбварајуће мјесто. Тиме што су наши народн у овоме рат}' извојевал! значајну побједу, донктн до своје слободе крвљу то.тикиг жртава и узели сами власт у своје руке, дошло је у жквотј г наше земље до крупннх и основних социјалних н пблитжкпк. промјена. Нестало је како вјерских тако и националних трвб ња. Црква је одвојена од државе н добила је слободу љог развоја у оквиру својнх задатака и духовне дјелаТжхти. Стање цркве н прилике кбје проживљује њено свештенсгво, налажу овоме разумну будност и узајамно повјерење и повезаност. То Је првн услов њеног послнЈератног сређиваш н осигурања услова за даљње очување н развој. ИннцнЈаПва за то треба да лежи на самом свештенству, коЈе не смјЈе рстатн по страни времена и догађа Јан дозволити да га сво Једном прегази или бар онемогући његов удјел у друшт»еном развоју н економској обновн. Анализа рада и успЈеса сваког поЈединца, иа и друштва, ствар Је од општег зачаја у новоме друштвеном поретку, којн Је заснован углавшм на раду н радним односима поЈединца н цЈелине. На tsm темељним принципима зајамчен Је успЈешан рад н сшштенства као важног друштвеног и народног чиниоца, ш|о условљава код њега н корените реформе и саображававе новом друштвеном стању. Зато треба смјело и на вриЈеш одбацитн све предрасуде, коЈе излазе из оквнра те дрђштвене стварности и базираЈу на појединачннм шЈузиЈака и преживЈелоЈ прошлости. Треба ићи савременнм путрм бформљења друштвених схватања, од појединца ка ujeлини. Српска православна црква, као јака друштвена целина, треба да нађе сво'Је право мјесто у новоЈ држазрој заЈедници, да послужи свом народу н сада како Је ciyжнла некад у сво Јој прошлости. Зато постоје данас :вп услови и наЈбоља воља и код претставника властн у држлш, у тежњн за констрз г ктивннм радом и напретком у земљз. У времен> г када се практично проводе у живот значпне социЈалне реформе, у складу са моралним начелима митд п једнакости међу' људима, свештенстзо већ по својоЈ дз г>ности треба не само ријечЈз г већ и дјелом да помогнс <вом народу у остварен>з г његових данашињх тежња за бсж»им животом н условима жцвота. Својом пасивношћу оно не

14