Arhiv UNS — Crkveni listovi

Драга у Хрнсту браћо, Пала ми је у део часна дужност да вас. на овом молитвеном скупу, братски н срдачно поздравим. Сакупили смо се у овом дому Господњем да призовемо благослов Божији да излије благодат Св. Духа на нас, како би, у обављању поСла ради кога смо се данас искугтилн, би,ти испуњени Духа премудрости, Духа разума н Духа страха Божијја; јер време у коме живимо врло је озбиљно а прилике н околностн наше св. Цркве, у данашњици, иалажу нам сву озбиљност и одговорност у намераваном нам пословању. Чекају нас кови задацн, задацн за кбје сс морамо добро спремитн, јер ћемо моратн вечно семе еванђеоскнх нстина да засејавамо под сасвим новнм односима. Хрнстова Црква и ми, њезини посланнци, морамо наћи прави пут у решавању комшшкованих друштвених ппнлика садашњице; мораћемо да саображавамо вечне нстнке Хрнстове Науке са новом жнвотном, соцнјалном. друштвеном и политичком проблематиком данашњнце. Мораћемо договорно н у за(једницн са свим факторима да решавамо о свим пнтањнма која нам се, са свом озбиљношћу, намећу. Потребно је да свн црквени фактори, заједно са народом н народним властнма сарађују у пнтањнма културнб-пррсвстних, хуманнх, соцнјалкнх н прнвредннх народннх потреба. Требало бн дакле, да наша Црква заједничкн са свнм расположивим снагама својнм хиествује у остварнвању наше религиозне, етнчке и соцнјалне мнсије, што нам је заправо циљ и најважиији задатак. После страховите гпг г стоши н очајне борбе наше НародносЈслободилачке војске наша земља је ослобођена; наша је Отаџбина нашла сво'ј п> т т. Она је нз темеља преуреднла државни организам и сада сигурним и чврстим кораком ступа у будућност. Наша Црква је такојђе стављена у један нов положај, положај у каквоме још није била. Она бн безусловно требало да кађе свој пут и своје место. Ми смо се н саста!лн и скупнли данас са том намером да тај пут пронађемо и помогнемо да Црква наша задобије оно место које јој, заслугама у провЈлости, несумњнво припада. Истнна је, додуше, да се само од заслуга не може жпвети вечнто, па то не може тражити ни наша Црква јер је она ншв органнзам са тачно к Јасно одређеном својом мисијом коју, као божанска установа мора и треба да извршн. Ми сзмо свесни огромних тешкоћа и наше пуне одговорностн кбје нас код извршења те мнснје очекују. Прошли рат, наЈстрашнији и пајкрвавнјн од свнх ратова које је историја забележнла оставио је, поред страk'obhtc пјштошн на земљи, још и тешке и крваве жнгове т душама и срцима људи. Нема ваљда нн једне породнце t