Arhiv UNS — Crkveni listovi

да није, за неким својим милим н драгим, у дрно зазијека. Тешкс и претешке жртве је поднела и наша православна црква. Она је, у заједници са својом верном децом, не знамо Beli по који пут, прелазила своју Голготу. И ми смо ево сада у овом св. храму очатили топле молитве за покој душа побнјених архијереја, протојереја, свештеника и монаха и свега братства нашега као и синова и кКери наших, помолили смо се да их Свевишњи помилује и подарн рајско насеље поред хиљада и хнљада свештеномученика горке н мучие али и светле и славне прошлости иаше. Нека им је вечан спомен и слава! Призивањем Духа светога и овим поменом одужнли смо свој дут према Богу н браћи нашој а сада кренимо, у нме Божнје, на посао. Нека Је благословен пут којим смо пошли; нека је благословен посао којега намеравамо да обавимо за добро наше свете Цркве, за среКу народа нашега н славу Отаџбиие наше. Нека Је сретан и бериКетаи почетак. * Пре прсласка на дневни ред скупштину су поздравили делегати православног свештенства народних репубтика Хрватскс, Босне и Херцеговине и Македоније, као и претставник народног католичког свештенства нз Н.Р. Оловеначке. Реферат на скупштини поднео Је прота Витомир ВидаковкК. Реферат гласн: Бра Кок другови свештеници, Његова Светост Патријарх Др. Гаврило рекао је на Свесловенском Конгресу у Београду 11 децембра 1946 године следеКе; „Српска православна црква која са поносом носи име народне цркве кроз векове своје тешке прошлости служила Је свим својим биКем благочасном народу у духу учења Христа НазареКанина, који Је за истину, правду и слободу у свету, нз велике љубави према роду људском, свој живот жртвовао на Јерусалимској Голготи. Српска православна црква као ревносни проповедник љубави и мира ие!ју људима н као ватренн поборннк Свесловенске солидарности поиосна Је што је југословенска престоница, наш мученички Београд изабран за састанак првог послератног Свесловеиског Конгреса. Она преко мојс смерности са искреним срцем свега свештенства и пастве и целог југословснсбог народа на челу са Маршалом Титом, свесрдно поздравља Свесловенски Конгрес на коме се тако дивно исповедају братска осеКања и заједничка стремљењ* Јединства и сарадње свих Словеиа.

19