Arhiv UNS — Crkveni listovi

јер долази доба поштенгос' н радннх људк. У помрчинн ■у глувом добу ноћи тешко је оријентисати се, тешко је -пут наћи. Са зором од истока, са сванућем видици су Јаснији, перспективе одређениЈе, скгнали отворенн н путеви слободнн! Када сване онда је много лакше оријентисати се, много лакше пронаћи пут којим треба ићи! Као и цели наш народ, као и сви другн сталежн у рату, страдала је много и наша српска православна дрква, платклн су главом многи наши православнн првосвештеници и свештеници. Неки од њих што су ншли правим народним а неки опет крквим - ненародннм путем. Но, уопште узев, наша српска православна црква захваљујући исправном држању и ставу нзвесног đpo'ja наших првосвештеника н свештеиика из рата Је нпак нзашла светла и неокаљана образа. А шта сада да радимо ми, православни свештеници, пошто Је рат прошао, пошто Је свануло, пошто Је све живо кренуло на посао обнове, изградње и унапређења наше домовине? У нашој земљп, Још у току рата, упоредно са ослобођавањем тернториЈе а нарочито после свршенога рата, све се живо кренуло иа посао: стари и младн, људи н жене, омладина па чак и деца сврстали су се у радне редове, па Је на великоЈ њнвн народној сваки заорао по Једну бразду пред собом. Шта да радимо сада ми, народнн свештеннцн? Известан број православних народних свештеника, без имало предом'ншљања, niomao је одмах путем којим Је пошао и цео народ сврстан у масовној свенародноЈ организациЈи, у народном фронту. А известан броЈ свештеника се Још колеба, Још је по страни. Они који су пошли заједно са своЈим народом смаурају да се на том иослу налазе без нмало уштрба по своЈ свештеннчки позив и углед. Ови други, кбји се Још устежу и колебаЈу, ивговарају се тиме, као да не желе да се „мешаЈу у политПкуА већ желе да остану сзмо „добри” свештеницн ;и ништа nitiue. Такав н,ихов однос према народком фронту, према политицн коЈу водн народки фрокт, могао бгл се оправдати, ако би се пошло од становишта, да се н сада води полнтика снако као што се раннје пре рата водила. Раније су они са врхова државне управе, коЈн су водили политнку, јавно говорили, да „истнна и политкка не стануЈу под једним кровом” и онда ниЈе никакво чудо што се у широким народним масама сматрало да су речи „политика” и „лаж” синоними н да се некоме коме се неће баш у брк рећи да обилазн око истине да лаже, томе се мало заобилазно маже; тај и тај „добро полнтичн”. Такво схватање, такво всеђње политике н довело нас је до слома 1941 годнне и свих чуда и покора које смо претрпели за време окупа[ције. Међ}Т'!м. садашња политика политика Народног

6