Arhiv UNS — Crkveni listovi

фронта, то је права народна политика, проблем задоволлвања најпречих потреба наших: хлеба и обуће, куће и одеНе наше! Ко ово не верује, нека оде на ма који фронтовски састанак, нека узме ма којн дневни лист нли повременн часопис наш нигде нема јаловог политизирања н празног преклапања, већ се свукуда говорн само о раду, о постигнутим успесима, о такмичењу, о будућим плзповима, о учиљеиим пропустима и грешкама. па се и крнтикује све оно што је за критнку. Па кад је тако, како сс онда може правдати став оних који стоје по страни од таквога рада, од такве полнтнке? Сви руководиоцн апелују да се на послу обновс и изградње, на остварењу нашега Петогодишњег плана сврстају сви земљорадницн, радницн и поштсна народна иптелигснција. А која је најнепосреднија и најближа народу интелигенција? Сеоски попа и сеоски учнтељ. Њих двојица сл' били и остали најближа интелнгенција нашцх сеоских маса. Има много домова по нашим селкма -- иарочито по забаченим селима чији праг ннје прекорачно нико од школованнјих и ннтелигентнијих људи, оснм сеоски nonal Један од важних задатака који се пред нас поставља јесте и задатак обнове и изградње новога, бољега човека, новога н бољега друштва. Руку на срце, па сами себи одговоримо; ко јс позвакији да ради на нзградњи бољега човека и друштва, на ширењу мира, слоге и љубави, на стварању братства и јединства међу појединцима и међу народима, од оннх којн се свакодиевно моле Бог} г „о мирје всего мира” н ~о љубљашчих и ненавидјашчих нас”? Кад год сарадњу спештеника у пословимз општенародним, у пословима који немају непосредну везу са религијом и црквом препоручујсмо, иикако не мнслимо и ие препоручујемо. да се ти послови претпоставе пословима црквеним к основним дужностима свештеинчкнм. По речима протопоп Недељка, да најпре „у цркви закон савршимо”, па ћемо после разбиратн „на коме је царство”! Постављајући тако сгвари, не би се могло рећи за једнога правог народног свештеника, који сарађује на општенародним корисиим пословима, да је на ту'ђем а ие на свом сопственом послу. Јер ни Свети Сава пије био на туђем послу, када је иако архијереј и првосвештеник као народнн учитељ к просветитељ, ишао од села до села те учио: и орача како ће са обе стране орати, и ткаљу како ће чунак са об* стране протурати и овчара како ће стадо чуватн и мајстор* којн је направио кућу без прозора, па карлицом износио мрак из куће, како ће кад прозор на кући пробије мрак iu куће сам изаћи. Кису били на туђем послу толики наши славни народни првосвештеници и свештеници, који су од бир земана па све до наших дана, налазећи се пред на-