Arhiv UNS — Crkveni listovi

Са вером човек никада није сам

СВИ СУ ЉУДИ БРАЋА

Господин хар Хамдија Ф. Јусуф Спахић, београдски муфтија, у разговору вођеном специјално за часопис „Вера" каже: Сви су љур браћа и никоме никакву предност не даје његова раса или наронална припадност. Мрзети некога само зато што није могао сам да изабере оца, мајку или земљу у којој ће се родити је - грех

ухамед je отац ислама, корени Мму у Библији, а глава у Курану. У Цариграду, центру некада највећег исламског царства, седиште Весељенског патријарха. На најчудеснијој хришћанској цркви Светој Софији дограђен минарет... Колико су-историјски догађаји и живот изукрштани људи у ствари на овом свету. Измешали су народе и националности, религије и вере, расе и секте. Да ли их било која од ових одредница тера на свађе, сукобе, ратове? Да ли их било која од ових одредница тера на свађе, сукобе, ратове? Да ли је толико велика разлика између, рецимо, Алаха и Бога? - Нема разлике. Алах је властито име Бога. Кад се каже Алах, фактички је речено - Једини Бог. Верујемо да је тај Једини Бог створио све, одговара као из рукава господин Јусуф Спахић, љубазан и предусретљив домаћин. Седимо на дивно изрезбареној софи службеног салона у згради иза београдске џамије. Телевизор упаљен, тон му утихнут, али слика очигледан доказ међунационалног и међуверског рата. Не можемо га мимоићи. - У Курану, јединој божјој књизи сачуваној у оригиналу, пише да су сви људи браћа. Дословце стоји: ,0 људи, створио сам вас од једног оца и од једне мајке и дао сам да живите у различитим друштвеним и племенским заједницама, да се међусобно упознајете (а не да се убијате)... Најбољи међу вама су најбојазнијИ* - који чине највише добрих дела. Према томе, никакве предности не дају људима њихове расе или национална припадност. Човјек је вредан колико вриједе његова дјела. Сваки he човјек одговарати за своја дјела на судњем дану. Добри he бити награђени џенетом (рајем), а зли џехененом (паклом), ако им Бог не опрости.

БОГ ВОЛИ ЧОВЕКА Говори београдски Муфтија полако, али јасно. Речи се нижу у реченицу без застајкивања, без попшпалица, као да је већ ко зна колико пута изговорио исти текст. Па, зар то није основа учења и других религија, не само ислама? - Наравно, одмах се слОжио. Нема праве вјере која би човјеку доносила зло. Јер, човјека Бог посебно воли, он је Божји намјесник на земљи. Сви Божји посланици долазили су од Једног Бога и сви наређивали добро, а забрањивали зло. Мрзети неког због расе или националне припадности је гријех. Јер, нико није могао да бира оца и мајку или место у којем ће се родити. Уз расну и националну Муфтија није додао и верску припадност. То и не помињемо. Али, шта за човека ислама значи вера? Каже да је она најбољи стабилизатор духовног мира у појединцу, породици и друштву, да човеку даје уверење да никада није сам, изгубљен и без наде, што му обезбеђује сигурност, јача вољу и психичку и физичку снагу. Али, да би му све то обезбедила, вера је прописала правила којиј се човек мора придржавати. Ислам има за циљ заштиту човјека од свих зала којима су узрок многе

друштвене болести. У безбожничком друштву су прво покушали да униште ауторитет. Дакле, прво Бога, затим оца и катастрофа је била неминовна. Мо-

рал је пао и за собом повукао све друге друштвене падове, а све је то на штету човјека. У Курану, све забране и сви прописи иду само у корист човјека. Застаде Муфтија и као да се још нечега досетио, опомене ме да обавезно запишем да они верују како су сви Божји посланици, па према томе и Муса (Мојсије), Давуд (Давид), Иса (Исус) као и Мухамед једном Богу били одани, што значи да су сви били Муслимани и они их све једнако поштују.

ПРЕЗАШТИЋЕНА ЖЕНА У источњачкој литератури жена има изузетно место, чак завидно. У животу, међутим, огрнута чадором и покривена фереџом, друга, грећа или четврта у законитом браку, незапослена, посвећена искључиво кући и породици, као да је из неке друге приче, неког другог времена, века. - Тврдимо сасвим супротно. Жена је тек исламом постала правни и прави субјект, дотле је била нечији објект, припадала је оцу или мужу. Пођимо од мајке. Мухамед је рекао да је рај под мајчиним ногама. Највише и најсветлије, значи, што човјек може да буде је - мајка. Зато јој обезбјеђујемо специјалне привилегије, а не оптерећења под фирмом једнакости, равноправности. Мајци се мора наградити и трудноћа и порођај и дојење и одгајање људи.

Истим мирним тоном, не померивши се са места за све време нашег подужег разговора, господин Јусуф Спахић објашњава и полигамију. За ислам ништа нормалније ако се зна да се у свету рађа више женске деце, да мушкарци више страдају у ратовима и да једна жена у једној години може да роди само једно дете. - Бог је био у праву када је омогућио ограничену полигамију. Јер, више је жена брачно збринуто, друштво се брже регенерише, а мушкарци, уместо да свој проблем решавају као Европљани проституцијом, решавају га у свом дому, својој породици. И нема болести. На поновно помињање фереџе и зара Муфтија београдски први пут ппдиже тон, оштро махну руком и убрза: Не говорите о шизми. Ислам прописује покривање тијела, лице, међутим, мора се открити чак и при најсветлијим дужностима молитвама и хаџу. Покривање лица ушло је у обичај када су муслимани освојили Персију у којој су само робиње имале откривено лице. Хаџи Хамдија Ф. Јусуф Спахић устаде са софе. Био је то знак да је разговор завршен. Слободанка МИЛОСАВЉЕВИЋ

Нема праве вјере која би човјеку доносила зло: Хаџи Хамдија Ф. Јусуф Спахић

ВЕРА