Arhiv UNS — Crkveni listovi

Кад би се Исус данас вратио у Витлејем

ШТА СУ МУ ТО ЉУДИ УЧИНИЛИ

Шта би се десило кад би се данас којим случајем Исус, после готово две хиљаде година, вратио у Витлејем? Он би, свакако, пожелео да посети место свог рођења што чине и сви туристи. Водичи би га, без сумње, одвели до пећине Христовог рођења, испод истоимене базилике где би се суочио са безброј својих умножених ликова и истим таквим мноштвом слика своје мајке и све то у бљештавилу сребра и злата, у мистичном титрају свећа и мирису тамјана... и упитао би се: шта су Му то људи учинили? Зар код Јевреја, његовог народа, приказивање Бога није било забрањено? И, пред свим тим верницима који клече да би пољубили свету звезду на месту где је започео његов земаљски живот зар се не би присетио да су пророци жигосали идолопоклонство? И зар не би растерао трговце који продају бочице са светом водом? Кад је рекао: „Ти си камен и на том камену,..", хтео је да сазида једну цркву, а не три. Чему те службе према три различита ритуала: латино-католичком, грчко-православном и јерменско-ортодоксном? Гледајући убитачне погледе које међусобно размењују црквењаци, и слушајући њихове двосмислене и злобне примедбе, он, који се залагао за универзалност и разумевање, брзо би схватио шта су људи од њега учинили. Схватио би и да има три рођендана: 25. децембар, 6. и 7. јануар, пошто Латини, православни Грци и Јермени не могу да се сложе ни о датуму његовог рођендана... Шта су му то људи урадили?

Сваком своје кандило За сваку службу три вероисповести, које се надовезују једна на другу од пет сати ујутру, сваки свештеник доноси са собом реликвије свог култа. Из базилике се излази са великим корпама, а када се служба заврши, све се скупља и поново односи. И нико, ни случајно, не сме да остави неред за собом. У истом тренутку кад Грци скину своје иконе са зидова, Јермени који вребају са врха степеништа, долазе са својима... Око девет сати ујутру Исус би срео брата Луиса, фрањевачког црквењака, који ставља све на своје место за католичку мису. Објашњава опширно: „Свако, каже он, ииа своја кандила. Велика су наша. Мала јерменска. И не смеју да горе дуже него што је предвиђено. Ако је неки празник могу да буду упаљена 24 часа. Свако има свој прекидач за струју, свој свећњак. Највећи и најбогатији је грчки..." То се зове: делити по хришћански. Неповерење и шкртост режирају тако односе међу братствима. Не иде се више до убистава, као пре 30 и 40 година али, како каже брат Луис; „Гледамо се као бесни пси!" Иначе, све је, протоколарно. У цркви, на пример, свако има право и обавезу да чисти одређени простор и ни милиметар више. Кад се прави велико спремање, тачно се зна колико пута може да се махне метлом, А кад се одмотавају

теписи-за церемоније свако има право на одређени број квадратних метара, не више. Довољно је да се одвије тепих за сантиметар више па да се направи велики проблем и да се иде до патријарха у Јерусалим... Јосип и Марија Излазећи из базилике Исус би морао, као и приликом улажења, да се добро повије, пошто су врата цркве у време турске окупације у XVI веку, снижена на висину од 1,30 м, како војници не би могли у цркву - на коњу! Затим би Богочовек прошао поред градске полицијске станице са заставом на којој је Давидова звезда и џиповима обележеним хебрејским словима. Тада би сазнао да је држава за коју је знао да је јеврејска и под римском окупацијом, сада настањена Арапима под јеврејском окупацијом. Шетајући се, даље, улицама свога родног града, Исус би чуо необичан језик. Још од арапског освајања већина људи у Витлејему говоре тим језиком. Чак и недељна јутарња служба латинских католика држи се на арапском... .Напуштајући базилику Христовог ро-

Најчешћи сувенири: од јасала до pacneba

Некад и сад: становник Витлејема, дрводеља Јосиф чија се жена зове Mapnja

ВЕРА

Позајмл>сна рспортажа

ВЕРА