Arhiv UNS — Crkveni listovi

ђења, Исус би прешао преко трга препуног аутобусима који загађују улице (мотори раде зими због грејања, а лети због еркондишна); видео би у бугицима са сувенирима своју слику поновљену стотину пута; било како бебу у јаслама од седефа или маслиновог дрвета, било као разапетог на крсту, опет у седефу или на маслиновом дрвету... Срео би гомилу људи, мушкараца и жена, који иду на пијацу или се враћају са ње, пуних зембиља. Затим би скренуо десно у веома мирну улицу Звезде и тамо би срео Јосифа тесара и његову жену Марију, али Јосифа и Марију наших дана. Јосиф се оженио 1950. године. „Пре тога, каже он, било је много ратова, и много револуција". Он је имао 40 година, она 18 година и звала се... Марија. „Чиста случајност", каже Јосиф. За 18 година рођено ми је десеторо деце, пет дечака и пет девојчица. Али, само њих четворо живе у Витлејему, остали су се растурили по свету. То је традиција у региону Витлејема, од почетка века. Били смо тада сиромашнији овде, каже Јосиф, на граници пустиње па се генерација за генерацијом исељавала. Данас има око 15000 вијетнамаца у свету, посебно у Чилеу, Централној Америци и у Калифорнији. Лети, деца и унуци обилазе Јосифа и Марију. Онда се у кући говоре сви језици. Овде је прави Вавилон. Телевизија у Витлејему, такође је, својеврсни Вавилон. Сваке вечери, Јосиф гледа вести са сином Ваелом, који ће га наследити у послу. Пола сата јорданских информација, пола сата израелских и пола сата сиријских. Сат и по сваке вечери, какво стрпљење! „Али не, одговара Јосиф, то није дуго. Човек треба да зна у как-

вом he сосу бити поједен". Већина становника гледа као и он три пута вести, а на свакој кући има три антене. Невероватна светлост Витлејема спушта се на куће кроз шуму металних мрежа.

Девица после порођаја Мешајући се са пролазницима, посебно оним најмлађим, и слушајући њихов разговор, Исус би открио да је њихова главна преокупација када и како ће се оженити, Целибат је, у ствари, наметнут некима од њих веома традиционалним друштвом Арапа у којем венчање остаје велики проблем. - Да бих се оженио каже један од њих треба да имам 20.000 долара. Откуп за жену, накит за младину мајку, поклон за остале из породице, па свадбени обеди, то често кошта исувише скупо да би се млад човек оженио. Зато се чека. Није тако страшно каже други младић. Ја вереницу водим на место где апсолутно нико не може да нас види... Али, ако их неко ипак открије, ако вереница остане у другом стању? Уместо одговора младић ставља руку под грло као нож, Не игра се са девичанством у том делу света! Код побожних хришћана сексуални односи пре брака не долазе у обзир. Код муслимана закон је веома ригорозан. Девојка која згреши пре брака чак се и данас, не ретко, кажњава смрћу или прогонством. Судије су, зависно од околности, њен отац или брат. Шта би, дакле било са Пресветом Девицом данас? Шта би њој учинили људи? Савремена мајка девојка у овом делу света, заправо је девојка од 15 до 17 година, која живи у неком селу или у логору за избеглице који постоји од 1948. године. Ако остане у другом стању, она прво тражи све могуће начине да прекине трудноћу. Затим ће, како се њено стање не би примећивало, смањити оброке или ће престати да једе прва четири месеца! Око седмог месеца, пошто је успела да битно не увећа стомак, пронаћи he бабицу или лекара који изазива превремени порођај... Дете се затим напушта већ у болници, или на улици, и нађе се у контејнеру или пећини, уз саучесништво мајке, сестре или рођаке. Затим се млада девојка враћа својима и покушаће да пластичном операцијом „поврати" своје девичанство како би се часно удала. А беба? У најбољем случају она има шансе да се нађе у дому за напуштену децу, у Витлејему. Исус би се свакако запитао: „Шта бива са том напуштеном децом у земљи одакле је у свет пошла слава „ванбрачног" детета!" Сазнао би да та деца остају доживотно сирочићи. У првом прихватилишту живеће три године, затим ће бити пребачена у друго, у село „СОС деца" које није прихватилиште као друга. Тамо су малишани груписани по породицама са „професионалним мајкама" које су муслиманке, да би деца била одгајана у њиховој традицији.

Угрожени сувенири На свом путу по Витлејему Исус би можда желео да сазна да ли се сви ти сувенири, све те слике које представљају његово рођење и распеће добро продају. У бутицима и код ситних занатлија сазнао би да има дана када се не прода ништа. Зар сви то ходочасници и туристи не желе успомене из светог града? У општини би чуо одговор од Џамара Салмана, десне председникове руке: - Пливамо у мору проблема. Прошлог месеца добили смо 42 захтева трговаца за затварање радњи. Порези су превелики, а пошто град живи искључиво од туризма, то је права катастрофа. Равнотежа града данас је, такође, доведена у питање: хришћани одлазе, муслимани не само да имају много више деце од њих већ, после година преживљених у избегличким логорима, потпомогнути религионизам и арапским државама, настањују се у граду, купују куће, бутике. Стиснути између Израелаца и милитантног исламизма хришћани из Витлејема се плаше сутрашњице, па се сад они исељавају. Сви они који остају, пошто су издржали толике године у сенци рата, мржње и терористичких акција, живе у нади да ће једног дана ипак све бити бол>е и да ће мир завладати и овим просторима. Коначно, овде су од древних дана, увек опстајали људи, упркос сменама владара и религија, упркос прогонима и ратовима. „МИР ЉУДИМА ДОБРЕ ВОЉЕ!* певаће зато уочи Божића и то би се, вероватно, највише допало Исусу у данашњем Витлејему.

Подела међу религијама, препуцавање међу верницима, серијска производња такозваних реликвија и трговина светињама - вероватно би изазвали револт Богочовека који је проповедао доброту, часност и љубав међу људима

(„Мари Клер")

У цркви три религије: стара грчка икона

Улаз у базилику Христовог рођења. висина 1,30 м

ВЕРЛ

ВЕРА