Arhiv UNS — Crkveni listovi

гроба и пркоси математици Све саме суштаствене истине! Ко може да ми оспори да се ја не појављујем свака два века, не бих ли проверио каквом стазицом корача мој род, за којим вечн о бринем • Ваше слике као крајњи утисак увек остављају то осећање за вечност, за дух који је вечит и неуништив и зато оне и представљају у нашој уметности јединствену савремену, да тако кажемо свету уметност? Реците јесте ли

вервик и како уметник доживљава вечвост? Још као мало дете вођен сам за ручицу у церске манастире Радовашницу, Чокешину и Петковицу. Мати ми је увек говорила: „Стани пред олтар који трен, не мораш много осгати. Толико довољно да се средиш и сабереш, да ти се мисао развије. И тако сваки дан да радиш пре поласка у школу*. То сам и чинио редовно кроз своје школовање, а и данас у сваком кугку мога здања на Звездари имам малене олтариће. Један чак и носим са собом на пуг. Зовем ra .путујући', мада се често молим и под усамљеним храстом на каквом пропланку: свиди ми се дрво, а узбуђење у Просгору велико. Ако се сгваралац тако понаша, тј. да је стално окренуг Вертикали из своје тајне тачке, онда је он у стан>у да сагледа сав смисао духовности као великог преимућства над обичном твари. Он тако успоставља тражену и потребну равнотежу између свог дела и средине која га окружује, а која коначно мора прихватити уметника. Умет ник, дакле, мора остати узоран за епоху, поготову у епохама раскида друштва, као што је данас раскид са бољшевизмом. Ту је створен вакуум у свим сферама, почев од економско-политичких до духовних, психичких и уметничких. • Не само сликама и другим стваралачким делима, већ и ковкретним радом ви мвого чините за нашу културу. Организујете заштиту заших споменика културе, посебно уметника, стижете на друге мавифестације и укључујете се у многе културне акције, реците нам нешто о том вашем раду. Као што у чисту уметност идем чиста срца, тако сам отворен и за сва збивања везана за судбину мога талентованог, а тако трагичног народа. Ни један вам други народ у свету неће учинити вреднији помен (иако га можда заслужујете) од сопственог народа. Мени не требају моја (негде) сачувана дела ако је мој народ несрећан, или сачувај Боже, нестане са лица земље. Зато и улећем у нуклеус, у епицентар свију збивања, а да и нисам сасвим свестан свих опасности. Рекох већ да је и сам уметник политика, а то је виша константа у животу. Као што се не могох родити у туђем завичају и пез позађа пређачког, тако ни уметничку нит у себи не могу узгајати искључиво за себе и због својих некаквих успеха. Уметност јесте жива представа

Милић од Мачве, по много чему особен сликар, по композицији, тематици, концепцији, техници, садржају, мајсторству форме, богатству палете, остао је кроз све своје мене и фазе у јером доследан - остао је сликар историје наше, српске земље и њених људи. Свака његова слика увек има две подједнако важне ознаке: епску причу и лирску устрепталост. Иако је изворе надахнућа најчешће налазио у неделима љур, није пропустио да укаже на веру у разум и љубав, да пружи наду у боље дане

самога живота, али и наших снова. Зато и при падам породици чадреалиста, или, како социо лог Драган Поповић, боље дефиниса, размиш љајући о мојој расгућој или божанственој пер спективи, да улазим у сферу превладаног надре ализма.

Десанка ДРЕШИЋ-БРКИЋ

Снимшлш: Ђани ГОЛ, Владимир КОСТИЋ и Милош БИЧАНСКИ

Уметник налази непресушну инспирацију у историји свога народа

, Света и честита породица Хрсбељановића * у храму Светог Константина и Јелеие у Београду

Вечито мучеништво нераскидиво је везаио за симболику достојанства и надања

ВЕРА