Arhiv UNS — Crkveni listovi

НАЈЛЕПШИ ХРАМОВИ СВЕТА

■pn д најрани]их времена, од тренутf ка када је човек постао религиi Ј озно биће, својим божанствима ~-ш је градио жртвенике, правио их од блата и дрвета и зидао им храмове. Сва та дела су, наравно, одговарала степену човековог развитка техничког, технолошког, материјалног. Начин и материјал од којег су грађени одређивао је и њихову трајност. Многе од ових дивних грађевина, иако зидане пре нове ере, сачувале су до данас своју лепоту, вековима служећи и као узор стручњацима и као предмет дивљења посетиоцима. ПАРТЕНОН је једна од њих. Најпознатији и најрафиниранији грчки класични храм подигнут је на атинском Акропољу 438. године пре Христа. На њему се огледа цео концепт хеленске цивилизације, Грађом је руководио архитекта Иктин са сарадником Каликратом, а клесањем украса и скулптура у мермеру чувени вајар Фидија. Синтеза дорских и јонских елемената, зналачка употреба правила пропорције и скулпторски обрађене површине, дали су Партенону савршенство општег изгледа.

СВЕТА СОФИЈА У ЦАРИГРАДУ, најчудеснија, непревазиђена хришћанска црква, чијом су лепотом и величином били задивљени и савременици и све касније генерације. Њен ктитор, византијски цар Јустинијан, приликом освећења храма 537. године, рекао је у одушевљењу: „Соломоне, ја сам те надмашио". Историчар Прокопије, њен савременик, за куполу Св. Софије каже да изгледа „као да не почива на чврстој основи, већ виси на златним ланцима обешеним о небо". Најчувенији градитељи тога времена, најбољи клесари и мозаичари употребили су своју умешност и скупоцен материјал и створили симфонију камена, светлости, боје и простора. Градњом цркве руководио је Артемије из Талеса, а његов сарадник Исидор из Милета обновио је велику куполу, јер се прва срушила у земљотресу, убрзо по довршењу. Најимпресивнија је унутрашњост цркве, Утисак пространости и величине

упошуњава изузетна осветљеност са прозора и бљештавог златног мозаикап Мермерни под усклађен је са стубовима од порфира и серпентина, а зидови су, све до галерија, обложени плочама мермера са жилицама плаве, зелене и црвене боје. Црква је нешто измењена 1453. године када су је Турци претворили у џамију. НОТР-ДАМ у Паризу једна је од најлепших готичких катедрала. Њена градња је почета 1163. године и трајала је више десетина година. На овој цркви су сасвим развијене замисли које ће владати готском архитектуром Француске. Ту „чаробну визију једне прекрасне скамењене шуме" чине издужене линије цркве, низ сводова крстастог облика наткриљују простор, ослањајући се на стубове, које осигуравају подупирачи, озидани са спољашње стране. Велики прозори омогућавају да много светла Њродире у унутрашњост кроз разнобојна стакла. Полукружни део олтара убраја се међу најлепше у фран-

цуској архитектури. Чудесни ефекти лакоће камене конструкције, комбиноване са сјајем бојеног стакла, постигли су на овој катедрали врхунске вредности. СУЛЕЈМАНИЈУ у Истанбулу изградио је „османлијски Микеланђело" који је, служећи четири султана, руководио подизањем 318 грађевина и тако обележио једно велико раздобље у архитектури ове врсте богомоља. ПодигнутГГна једном одТедам истанбулских брежуљака, Сулејманија је грађена између 1550. и 1556. године за султана Сулејмана I. Она је Синаново зрело остварење. Над средишним делом џамије је велика купола, случна оној на Св. Софији. Изузетна, непревазиђена хармонија маса постигнута је свођењем подупирача-сводова и снажних стубова према куполи као најистакнутијем елементу. Четири висока минарета, на угловима дворишта, чине контраст јединственој маси грађевине.

Инж. арх.

Оливера КАНДИЋ

ШашшШ

СВЕТА СОФИЈМ

S СУЛЕЈМАНИЈА I

ВЕРА