Arhiv UNS — Crkveni listovi

СВИ ЉУДИ СВЕТА

Празнопан»е Hoitc годипс

V _J Већина народа почетак године рачуна од 1. јануара, а претходну ноћ претвара у најдужу и најлуђу, уз много славља и весеља.

1 очетак нове године је и у словенском свегу различито обележаван. За тај датум узиман је први септембар, све док Петар Велики код Руса није 1700. године увео већ увелико у свету прихваћени 1. јануар. Хришћанство је у почетку зазирало од прослављања првојануарске нове године. Дуго се сматрало да је то остатак паганских обичаја па се у средњем веку почетак гоидне прво везивао за Благовести (25. март), а потом за Божић (25. децембар). Хришћански црквени календар састављен је 325. године на Никејском сабору, а од XVI века (1582) уведен је такозвани грегоријански календар. Од IV века црква је Христово рођење прославила 25. децембра, па је дан Христовог рођења узимала, све до XVI века, и за почетак нове године. У народу, код православаца, Нова година се обично назива „Мали Божић' или „Млади Божић". Пада 14. јануара по грегоријанском календару на Васиљев дан (празник Светог Василија Острошког). Назив „Мали" или „Млади" узет је с разлогом, јер се многи Божићни обичаји (7. јануара по грегоријанском календару) понављају и за Нову годину када се обредно једе и преостала глава од Божићне печенице, и меси василица (исто што и чесница), се за ову прилику чува. Данас већина народа света за почетак нове године узима 1. јануар, иако неке заједнице истовремено остају при свом традиционалном празновању почетка новог лета. И код нас се, нарочито у последње време, све чешће слави и 14. јануар, који се популарно зове „српска нова година". Кинези и Јапанци по своме Познато је да Кинези имају своју Нову годину. Она по лунарном календару стиже у фебруару. То је истовремено и најзначајнији национални празник у Кини. Смењивање године по грегоријанском календару Кинези су, додуше, прихватили почетком овог века, али се оно ни данас општенародно не слави, Први јануар, је, по правилу, обичан радни дан. Према дванаестогодишњем кинеском .лунарном календару" свака година обележена је једним од животињских знакова (тигар, миш, пас, коза, зец, змај...). И у „земљи излазећег сунца", Јапану, хиљаде људи на првојануарску Нову годину похрли у храмове, а млади је дочекују уз громогласне звуке рок бендова. Међутим, права прослава остаје, ипак, пролеће када се обележава почетак нове године. Јелка из Осла Енглези за Божић поред укућана, дарују и све друге, са којима се друже или сарађују, па је уобичајено да колегама са посла нешто поклоне. Може то да буде и ситница која кошта мање од фунте, али на поклон се не сме заборавил Ипак, многи не пропуштају да новогодишње славље понове и у дане везане за своје старе календаре и верске обичаје

ти. Улице се месец дана раније раскошно украшавају. Традиција је, да улична светла пале окретањем прекидача, чланови краљевске породице или нека изузетно популарна личност. У Енглеској, Божић је, иначе, празник који се, уз ћурку и јелку, која је често постављена испред куће, слави у кругу породице. Нова година се, међутим, дочекује на улицама испред „Биг бена" или на Трафалгар скверу који је по традицији, од 1947. украшен јелком која из Осла стиже у Лондон, као знак захвалности за помоћ у другом светском рату. Главни тргови и улице Париза у поноћ се испуне људима, а мноштво Парижана по новогодишњој традицији, одлази у најбоље рибље ресторане града на остриге. У јужном делу Италије старц је обичај да се на први дан нове године избацују кроз прозор старе ствари из куће. Грађани Мадрида сваке новогодишње ноћи пожеле срећу по старом обичају гутајући у поноћ по једно зрно грожђа на звук сваког од 12 откуцаја старог сата на популарном тргу Пуерта дел сол. „Српска" нова година у Алжиру Новогодишње славље се у исламском свету сматра производом декадентног Запада (исламски фундаменталисти), па се и не обележава. Исламски свет почиње да „одбројава" године од настанка ислама. Ове године ће то бити 1413. Оно што је интересантно, Алжир као изразито муслиманска земља, слави православну или како се код нас каже „српску" нову годину. Алжирци се придржавају јулијанског календара по коме је Нова година дочекивана 12. јануара. Тај стари јулијански календар само српска и руска православна црква нису напустиле, једино су му додале један дан (13. јануар). Алжирци су у народном предању фиксирали дан када истиче стара и почиње нова гоидна, настављајући традицију народног славља које је, после изсламизације, изгубило сваку везу са хришћанском основом. Наравно, када се, после 12 дана, буде обележавала исламска нова година, они ће славље поновити. Тако, иако је цео свет постао „велико село" захваљујући све већој економској и културној сарадњи народа са свих меридијана, Нова година је још на многим местима задржала и локална специфична обележја.

Тања БАСТАЋ

ВЕРА