Arhiv UNS — Humoristička štampa

Braco i Seka

деаџа <Циа!

Po obećanju javljam Vam se i u ovom broju našega »Patka«. Već sam od nekih Vaših drugova dobio pisma u kojima nam pišu, da im je drago što ćemo se ovako svaki tjedan malo porazgovoriti. Pripremili su i neke svoje radove pa ćemo ih u slijedećem broju, ako će valjati, otštampati. Ja sam u nedjelju bio sa mojim pačićima u Maksimiru, ali su mi toliko brige zadali, da sam skoro posjedio. Silom su htjeli da idemo tramvajem, a znadete da su tramvaji za Maksimir u nedjelju uvijek puni. Ipak smo se nekako ugurali na zadnji peron. Gac i Pac su stajali na stubama, kad najednom tramvaj naglo stane. Sta je bilo? Stražar je zaustavio tramvaj i njih dvoje potegnuo za uho pa ih zapisuje. »Zašto ste se vozili na stubama?«, pita stražar. »Kad nismo mogli na krov«, veli Gac. »Kako na krov, pa tamo se tek i nesmije voziti«, srdi se stražar. »Pa zašto je onda krov?« čudi se Pac. »Zato da ne pada kiša u tramvaj* tumači im stražar. »Pa ne može padati«, požuri se Gac «kad sije sunce«, »Ne može danas«, veli stražar »ali kad pada«. »E, kad pađa kiša mi ne idemo u Maksimir«, vele moji pačići, šmugnu stražaru među noge, sruše ga i bjež za tramvajem. Došao je kondukter a oni meni nešto šapću; Šta je, mislim ja, a oni me ucjenjuju; »Tata, ako nam nećeš kupiti kestenje, reči ćemo konđukteru da već idemo u školu, pa ćeš morati za nas platiti kartu«. I šta mi je preostalo? Morao sam kupiti kestenje. A tek da ste vidli čuda u Maksimiru. Cim su opazili jezero skoče oni u vodu i plivaj preko. A ja stari imam reumu, bojim se u vodu, pa pješice kud se i ide. No došao sam prekasno. Oni fakini več pokidali paunu perje pa se njime okitili, otvorili kavez sa fazanima, i majmune tako rasrdili, da su ovi tresli kavezima kao da je potres, i kričali tako jako, da su nadvikali kibice na Haškovom nogometnom igralištu, A sada je došlo ono najgore. Dotrčali su čuvari i napravili pravu hajku na nas. Sigurno bi nas zatvorili u kaveze, da se nismo nekako dokopali jezera i našli u njemu spas. I ja zbog toga, več treći dan od hladne vode, kišem, jedva dišem, nos brišem, čaj sišem, i više ne mogu da pišem, Vaš Cika Patak Moja adresa; Čika Patak, Zagreb, Pošt. pret. 124.

Stroga škola

Patak kao učo stari Natako si naočari, Uzeo je štap u ruke Odmah nesta svake buke. Pripazite, viknu tada; Mi ćemo računat sada; Razmišljati đugo nedam. Koliko je tri i sedam? Nitko ne zna, sram vas budi; Kakovi ste vi mi Ijudi? Zapišite mali moji, Zapamtite reko što sam; Tri i sedam kad se zbroji Uvijek daje brojku osam!

RAZUMIJE Učitelj: »Toplina razvlači tjelesa a zima ih steže. Kaži mi Ivice, jedan primjer za to?« Ivica: »Ljeti su dani duži nego zimi«

UZROK I POSLJEDICA

: Zašto plačeš? Jer sam dohio hatina. A zašto? Jer sam plakao.

Na umjetnlčkoj isložbi

Sin: »Tata šta je ovo?« Otac: »To je kenlaur, poluovjek i polukonj biče iz mitologije«. Sin; »A gdje on spava? U štali ili u krevetu?« •

»РАТАК«

Sroj 2.