Arhiv UNS — Humoristička štampa

u centru, trebalo bi podići novu administrativnu zgradu, ako ne odmah, a ono kroz godinu-dve, a i park bi se morao nekako urediti (dolaze ijudi i sa strane); stanbene zgrade nikako ne graditi kao neku koloniju na periferiji, već naći mogučnosti da se poruše ove straćare u centru i centar malo dotera (i festival će .se prirediti)... A trebalo bi videti i za pozorišnu zgradu (u ovoj baš nema uslova), pa i za višu gimnaziju (dotle će i moj Mirko položiti malu maturu) nemaju deca gde da uče... A ne znam zašto i pijacu ne bismo premestiii bliže centru, (vala, baš se i moja Dana namuči po ovom blatu!)... Sve u svemu, lepo bi to bilo ako bi cetar zajednice bio u Gornjoj Utoci. Pa i samo ime kaže da je Gornja visoko iznad Donje. Istina, Donja Utoka je bolje izgrađena, ima i više stanovnika, nije da nemaju uslova za razvoj ali drugo je to . . . Ne odgovorih ni sebi šta je to drugo jer mi pade na um da i sama reč Utoka pokazuje da se tu sve uliva (izvor i utoka vlasti). Pa još Gornja! Ali tu se nađe moj drug iz detinjstva i übaci da se velike reke ne ulivaju u gornje utoke, nego baš u donje... Na toj filološkoj bazi Sima se đoseti da Izvorište simbolično pretstavlja izvor napora za bolju budučnost, da od izvora sve potiče, pa i buduće direktive... Na to skoči Jova i naglasi potrebu širine u našoj zajednici, a nju če najbolje obezbediti Širokovac... Tu se svi nasmejasmo, i njemu i sebi, pa se setismo još zanimljivijih primera u ovoj agltaciji. Došao jedan drug u selo i poziva sve da se priključe srezu sa sedištem u Vidanovcu, kome ~možda“ nedostaje još nekoliko sela pa da se pretvori u centar buduče zajednice . Braćo i drugovi, uzvikuje agitator •- Vidanovac je centar, to je majka za sve nas, a ~od svoje majke ko će naći bolju?“ prelazi on i na rodoljubivu poeziju. Gledaju Ijudi u čudu, ne razumeju sasvim ni o čemu je reč, kad se sa govornice prolomi gromka polukletva-poluzakletva: —• Na muci se poznaju junaci! A ko ne izdrži u teškim časovima, taj je kukavica i izdajnik!.. Nagluva baba-Milenija, koja je nešto razabrala o kukavicama i izdaji, pričala je posle toga po selu: Ju, crna ja, bojim se, biće rata!.. Da vi’š kako je jedan danas govorio!... Kao da ponovo čujemo glas onog drugog agitatora; Bračo, vaše selo spada među najbogatije u srezu. Ako odete u susedni srez, pali ste u sirotinju, u pasivne krajeve. Vi ćete tamo jedini biti bogati i sve čete morati da hran’te. Porez če vam se povečati... I zato: ostajte ovde!.. „Pravo čovek i kaže!“ razmišljaju Ijudi, ali koliko da provere, pitaju: Da li to ide baš tako? Zna se koliki je porez, određena je stopa. A ja ’ektara imam koliko imam... I bra+e, tamo nam je bliže, uvek sam išao i da pazarim, i da prodam... —• Drugovi, • ne popušta agitator —ja znam to bolje, Setite se otkupa. Kako je bilo sa Mrakorcima, a? Komšije ste. A kako ste vi prolazili? Sutradan nova konferencija. I nov agitator. Ovog puta iz onog drugog sreza.

- Drugovi, kaže on vi znate da mi važimo kao pasivan srez. Nama se daje, mi dobijamo dotacije, a ništa nam ne uzimaju. Ako priđete nama, vi ćete važiti kao pasivno selo, a bićete prvi. u srezu. A bolje na mišu glava nego na lavu rep. Vrte Ijudi glavama, grickaju brkove i čini im se: pravo čovek i kaže, ali opet porez je porez... I novi argumenti, nova übeđivanja... Smejemo se i dalje, zaboravljajući na svoju maločašnju diskusiju, a moj drug iz detinjstva priča da su iz susednog sreza dolazili drugovi, ne javljajuči se, i agitovali: „Napravičemo vam put, uvesti električno osvetljenje..." Za reč se potom javio jedan komunista iz sela i ispričao staru priču o predratnom poslaničkom kandidatu koji je neštedimice delio obe-

(Nastavak na 34 strani)

zatreštaće zvučnik i pred tvojom kućom

9