Arhiv UNS — Humoristička štampa

Sahahadin Hodšić

neki predlažu hladno oružje

drugi su za tešku artiljeriju

avijacija ima mnogo pristalica

ovako bi još brže moglo da se reši

а možda bi moglo i ovako

Vojni pregled

strategi ј a i taktika budućeg rata

Da li ste primetili one IJude koji već oko devet sede u hladovini рагка i nešto raspravIjaju? Te uvažene starine uvek imaju nešto novo jedan drugom da kažu. I ništa ne mari što je sinoć, kad su se rastali, izgledalo dajesvepretreseno. Јег, priznaćete, noč donosi toliko novih događaja. Njihov jutamji razgovor teče otprilike ovako: Stanimir: Kako si spavao? Milivoje: Slabo. Ova desna noga me opet štreca. Stanimir; A šta bi ti hteo u tim godinama? Milivoje: Sto, a kako Čerčil? Stanimir: More, lako je njemu. Kad mu se jedna noga istroši, on odmah kupi drugu. Mdivoje: Uh, brate, ala ti pretera! Da je to tako, ne bi on išao u penziju. E, tu su tek ovi naši ranoranioci došli na pravu temu. Ono „Dobro jutro dobro ju • tro kako si dobro, kako ti“ samo je uobičajeni početak. Odmah zat : m, iako noga štreca, skokne se do Formoze, do Vašingtona, do Moskve. Pa se onda prebaci do severne Afrike. Tu se vidi šta je bilo sa Nagibom : Neodesturom, da bi se zat : m prešlo na engleske izbore i phanje razoružanja. Kao što znate, to su pitanja koja se povlače danima, mesecima i godinama. Pa kako bismo, onda, mogli da zamerimo našim jutarnjim šetačima što sve te probleme nisu mogli da reše za vreme s:noćne šetnje? Uzmite samo pitanje odnosa Istok —Zapad! Zar to nije da eovek prosto poludi od zbrke i protivrečnosti koje svakog dana iskrsavaju?

I zato, da ne zameramo Stanimim što uzbuđeno pita: —• Pa dobro, šta sad hoće ovi Rusi? Đavo bi ga znao! To kaže, sa osećanjem dosade, Milivoje. Ustvari, on vrlo dobro zna zbog čega je sve to, samo nije dobro spavao. Prokleta noga! —• Ja ne verujem da će se to na dobro izvesti kaže Stanimir. —■ More, idi, Stane, molim te! —■ odgovara Milivoje. Gde si ti video da se slože rogovi u vreći? —• Jesi li pročitao šta kaže onaj američki senator? Kaže: „Propaganda, gospodo moja, gola propaganda!“ Tu nastaje mali zastoj. Milivoje razmišlja kad li je i koji američki senator to rekao. Ne može da se seti, ali mu je jasno da ie to stvarno гекао neki američki senator. Tada on dodaje: —■ A onaj Molotov udario protivofanzivu, pa viče otud: ~Na austriskom ugovoru može se videti da to nisu reči, nego dela. Ovim smo razgoiitili američki imper : jalizam...“ - Ja! I sad treba neko da mi dođe i da tvrdi kako će se Istok i Zapad složiti! —• Ma kakvi... uh, uh, što me štrecnu noga! Ajde da sednemo. Ma kakva sloga. Ima tu da se iskrvi. Tu je sad došlo do uzbuđenja. Nije ni lako; pala je krv. Starci su utonuli u duboka razmišljanja. U Solunski front.U Koreju. U Indoneziju. A nije ni lako, priznaćete. Sta misliš ti za ovo, čitao sam рге neki dan: Amerikanci pronašli teledirigovanu vodo-

Aca Pavlović

(Nastavak na 34 strani)