Arhiv UNS — Humoristička štampa

šavi talasi Jadranskog Mora zapljuskivali su zidine dubrovačkog grada. Jedna robinja polako se približi agi Kruški i šapnu mu na uho, bojeći se da ne povredi istočnjačku atmosferu. Milost, gospodaru! Odbi’ pezevenk! Ne uznemiravaj me dok sanjam o mojoj Jelici. U tome trenutku sve robinje zapevaše pesmu „О, Jelice, litl gerl". A naložnica steže srce, pa nastavi: Gospodaru, zbog nje sam i došla. Jelica je sinoć pobegla. Izgovorivši to, ona se sva skupi u strahu od aginog besa i pade ničice. Ali aga samo ispusti havana-tompus u more i rezignirano dobaci: Znao sam ja da će ta najbolja gerla Balkana jednog dana pobeći od mene. Ispuštena cigara bila je znak da je aga Kruška neraspoložen. Dvorjani odmah podigoše zavesu koja je odvnjala balkon od unutrašnjih prostorija i tri stotine gejši počeše svoj ples, da bi rasterale Kruškinu tugu. A jednu noć pre toga Jelica je pobegla. Evo kako se to dogodilo. Jelica je već odavno ašikovala sa Stankom hajdukom, koji je svake večerj pio u čika-Devinoj krčmi „Копkadore". Pre nekoliko dana dogovorila se s njime da zajedno pobegnu na pusto ostrvo. Sinoć je hajduk Stanko došao pod njen prozor i odzviždao ugovoreni signal. Jelica se u kupaćem kostimu spustila niz oluk i potrčala u susret željno očekivanome momku. Međutim, susret nije bio nimalo romantičan. Stanko, moj dragi StankoL - šaputala je Jelica grleći snažne mišice. A kad je podigla usne na poljubac, ote joj se krik: Jao, pa ti nisi Stanko! Dabome da nisam. Ne dernjaj se mnogo, i pođi sa mnom! Na obali nas čeka hidrogliser sa najboljim motorom na svetu (marka motora se ne pominje jer „Dženeral motors" nije hteo da plati reklamu). Sirota Jelica nije imala kud, već je pošla sa nepoznatim čovekom. A taj nepoznati bio je Lazar, glavni Stankov suparnik. Mesec je taman izlazio kađa su njih dvoje prišli čamcu. A u isto vreme na Lokrumu grupa odmetnika je specijalnim noćnim durbinom marke „Cajs Ikon" ispitivala pučinu (Ova firma je platila reklamu). Zeko, —• progovori Zavrzan, na obali se dešavaju čudne stvari. Izgleda da je neki dasovan zdipio Jelicu iz Kruškinog harema. Momci, pripremite podvodne puške i peraja! Otećemo Jelicu. I tako je grupa plivača Zeke golaća skočila u more i zaplivala u pravcu Lazarovog hidroglisera. Pošto firma nije platila reklamu, to se Lazar dugo mučio dok je upalio motor. A za to vreme u čika-Devinoj krčmi hajduk Stanko je pio rujno vino i pevao; „Kaži zašto me ostavi..." Stari špijun čikaDeva potapša ga po ramenu: Dok ti zijaš, Lazar ti ukrade Jelicu. Sta? Lazar? Pištolj i čizme! Idem da ga ucmekam! Polako! Pištolj se čuje noću. Bolje uzmi ovu košnicu sa pčelama. Stanko posluša čika-Devu. Naoružan pčelama, uputio se obali. Lazarov gliser bio je tačno na polovini puta, kad harpuni podvodnih pušaka provališe dno i voda pokulja unutra. U tom momentu jedna glava sa maskom iziđe iz vode. Ajde, frajetu, okreći natrag, da ne bi stigao do gospoda boga! Pošto se cela površina mora ispunila Zekinlm golaćima, Lazar pristade na bezuslovnu kapitulaciju.

bašfilmovi Milivoje Živanović igra glavnu ulogu i u drugom delu „Baš-čelika”, koji opet snima Vojislav Nanović Kako saznajemo, u ovom kostimu igraće Živanović i Kutuzova u filmu ~Rat i mir"

fantastičan skok

Ibzen i Nušić su dramski pisci, što je Milivoje Živanović izvrsno uočio kad je iz Ibzenova Borkmana, koji nije bio sreski načelnik, uskočio u Nušićevog sreskog Agatona. Taj fenomenalni skok, koji bi se mogao nazvati salto mortale, kad ne bi bio salto teatrale, imao je u sebi nešto što upućuje na pomisao da se ipak ne može govoriti. o Nušičevom ibzenizmu, a ni o Ibzenovom nušićizmu. I pored toga, Živanović je vibrantno doprineo pozorišnoj agatonizaciji Aga-

I sada, kad je sve bilo spremno da se zapeva „Svatovac", dolazi do nepredviđenih teškoća i neobično napetih zapleta, ali se te teškoće i zapleti drže u najvećoj tajnosti da bi se održala radoznalost budućih gledalaca. Naš saradnik je jedino dokučio da su neki nepoznati gangsteri uspeli da ukradu pčelarnik od Stanka i puste opasne zverke. Pčele su tako krvnički izujedale Zekine golaće da su morali da zarone u vodu. Lazaru

Milan Zarić: pozorišne kritike

tona. Ako se tome doda da je Ana Paranos u maestralno sublimisanoj ulozi Vide Dimitrijević, čijem je mužu prsluk uži nego što bi trebalo, unela kolosalan dijapazon kreativnosti u epizodu zakopčavanja pomenutog prsluka, onda postaje jasno da se ne može mimoići ni opštinski činovnik Ргока Purić, koga je Mija Aleksič protumačio bez ikakvih scenskih fusnota, ali u bravuroznom preseku kroz indikativnu instrumentaciju teksta.

Stanislav Bajić

je bilo nešto gorko u guši, pa je navalio da jede lipov med, a gangsteri su iskoristili priliku i kidnapovali Jelicu. U najkritičnijem trenutku naišao je goloruk Stanko i oteo Jelicu. Ali kako je on to izveo, videće se tek па filmu. Poslednji kadar: Stanko i Jelica, zagrljeni, gube se u daljini, a Lazar sedi na morskom pesku, tužno oblizuje med i peva „Uvelo lišće".

Saša Marković