Arhiv UNS — Humoristička štampa

kuda ćemo večeras

k1 U b n a Š nasu š n i

Beogradske klubove izmislio je novinar Bogdan Pešić, i više se bez njih ne može. Ljudi sa pristupnicom piju kao u kafani, ali ne vode kafanski život, nego klupski život.

U novinarskom klubu tiho je i nesenzacionalno. I pre i posle podviga brkatog stranca koji je lupao čaše, šapuće se o beznačajnostima u ovoj kući s ilustrovanim parketom, u kojoj se predratni ministar preslišavao u bučnom deklamovanju spoljnopolitičkih ekspozea, koji takođe nisu usrećili zemlju. I u klupskom nameštaju novinari imaju rubrike; barokni orman u intarziji, japanski pano, persiski ćilim, dva Luja i jedan kelner Platon. Kroz taj mozaik treba baciti pogled na naše novinarstvo. Koji novinar ima najinteresantniji stil? upitaćete nadležnog kelnera. Eno, onaj! odgovara poznavalac. Prvo poruči jednu specijalku, pa konjak, pa onda kafu, pa malo crna vina, pa onda jednu gorču, pa tanak špricer... Gospodstveno! Kuća, dakle, nije pasivna, izuzev u pogledu veselosti, a veselost još nije ušla u inventare klubova. Odaje izgubljenih koraka, estetske tišine i žednih zidova klub književnika, Ništa ne potseća na polemike o krunisanim temama: staro mlado, konzervativno premoderno. A možda se kroz prizmu groga i travarice može saznati nešto podrobnije o nasušnim problemima.

fotomorgana Ona је kazala: „Cekajte ше u 10 i četvrt..

Sta mislite o pravcima u literaturi? zapitaćete prefinjenog kelnera, koji kao da je presađen iz engleske klasike. Mislim, kakva je razlika između realista i modernista? Velika! odgovara prvosveštenik Talijinog bifea. Moderrlisti su veći gurmani i mogu da smažu po tri šnicle, dok realisti žive više dijetalno. Potvrđuje se tvrdnja Oskara Daviča da modernisti nastavljaju nacionalni realizam, pogotovu otkako su naši specijaliteti dobili gran-pri na kulinarnim izložbama. Stručnjak je nastavio svoj esej, i začudo, nije zakačio Simu Pandurovića. Iz tog veltanšaunga jedan mladi poeta inspirisao se za veliko delo: Pričanja sa Veljkom Petrovićem i ćutanja sa Ivom Andrićem iako Ivo Andrić pred drugima ne ćuti. Nušićeva Muva prebrodila je relativno blagu zimu i svako veče zuji u klubu privrednika, ali nema nadležnog Don Kihota da primi borbu. Ona obleće oko teških kožnih fotelja, posmatra kako se igraju „komercijalne igre" betl i bridž, popne se na glavu šahovskog kralja ili šefa računovodstva. Kralj je strpljivo podnosli, a šef računovodstva mane rukom, ali pazi da je ne povredi. Tiho

25