Arhiv UNS — Humoristička štampa

је i kulturno. I sve zvuči (ako se ta reč sme upotrebiti) kao krvna osveta starom kafanskom sevdisanju. Ta tišina nije obična tišina, u koju vode samoća, dosada i naučni rad. Za tu tišinu potreban je pfivredni identitet, overena ргоpusnica za bešumnu misu solemnis. A da li ko lupa čaše? Ovde se nijedna čaša nikada razbiti neće! kaže s ponosom zakopčani ugostitelj. Caša je proizvod jednog privrednog preduzeća. Caša je roba. Ali što je živo subotom! kaže garderoberka. Muzika, igranka!.,. Onda klub potseća na negdašnji aeroserkl, u kome su se avijatički oficiri udvarali školovanim bakalskim kćerima i igrali „lampet vok". Nismo videli kako privrednici igraju, ali ćemo verovati u višak fonda raspoloženja. Možda niste znali šta je to prosvetni radnik? Dakle, prosvetni radnik je svaki onaj građanin koji ima pristupnicu za klub prosvetnih radnika. Glavna prostorija kluba je učionica, školuju se učitelji i naštavnici srednjih škola, a profesoriše autoritet koji je još kao beba učio strani jezik. Pomoću jor zajnem Levengarten das Kampjšpil cu ervarten ukrotiteljski glas stvara od pedagoga đačiće, koji nemaju prava na madam, permete moa d'kite La klas, jer čovek se uči dok je živ i stiče godine za punu penziju. Ima i tu zabava koje se zovu drugarske večeri, ne bez predavanja, a u međuvremenu se pije čaj u sopčetu iza učioniće. Klub se rano zatvara, ali je klub, i nalazi se u centru grada, i toplo je u njemu,i kulturno bez buke i nemirluka. Redar je mlad simpatičan student, domaćica uslužna žena, i glavno je da bi se svi bučno borili kad bi neko ugrozio tekovinu. Dnevni listovi imaju klubove, i tu se stiče novinarski staž. U radio-klubu oko podne je berza: Dvadesetog sto minuta smeha u Zrenjaninu, dvedeset drugog u Cačku. Fali nam jedan harmonikaš i dva skeča... Koliko? U klubu muzejaca posetioci se miču s vremena na vreme, ali mladim parovima u vreme prolećno treba dati bolji savet: Ako želite samoću, dođite u klub Akademije nauka... Postoji, kažu,i klub službenika, takozvani činovnički klub. To mora da je najtrezveniji i najtrezniji klub: svi upiru prstom na činovnika koji 24 u mesecu jede viršlu (u jednini). A posetioci razvrstani u platne razrede i udešena hijerarhija raspoloženja. Dobili ste pogrešnu adresu i upali u intimni lokal pariskog Monmartra! Zavese prekrile prozorski zid starinske zgrade, sobe modernizovane, muzika svira i sredom. Ušli ste bez propusnice jer „пе dolazite prvi put" (čovekoljubivo poverenje!), i gore ne pilje u došljaka. Neko se glasno smejao! I jele se kranjske kobasice, i marljivo se pilo. 1 ne oseća se ko je tu sekretar, ko štiti interese esnafa. Pogledate: stolovi, šareni čaršavi, sifoni, a nije kafana. Klub! Klub u perspektivi. I gosti ne liče na prilike koje u pola tri nasrću na trolejbuse i kondukteru turaju pod nos pretplatnu kartu. Ovde se osećaju socijalno osigurani i bez One zelene liste: jednostavno su došli u klub, i ne uživaju što je u klubu toplo, što je klub u centru varoši. Oni su se oslobodili dnevnih briga. Cinovnici!

iz knjige parodija

alajbegova slama

SIROKI REALIZAM ŠEKSPIROVE ŽIVOTNE AMPLITUDE

X iroki realizam Sekspirove životne 'Ч amplitude zahteva da njegovoj optičkoj i vitalnoj imaginaciji koja seže u dinamičnu fantastiku primarnih funkcija priđemo čisto sadržajno, to jest ne figuralno i figurativno, već uz najdublje razumevanje (pa čak i pojimanje) njegovih mentalnih koncepcija. Sadržajna ozarenost kao osnov svakolikog realističkog sklopa nameće analitičku eksploraciju svih Sekspirovlh tekstova. Njima treba prilaziti bez ustezanja i permanentno, pa čak i evidentno. Ona ih fiksira, štaviše, fakturalno imponira. Ona ih permanentno determiniše do emotivne stalnosti. Stalnost je kod Sekspira stalna. Uopšte, sve je kod Šekspira šekspirski stalno. U svakom delu prave poezije analogije su dozvoljene kad su visokih kvaliteta. A Šekspir je permanentno visokih i najviših kvaliteta. Sekspir je iznikao sa plodnog tla konkretnosti. Njegova biološka adaptacija spada u neophodnu neprolaznost, zasnovanu na stvarnosti. Kad je reč o Šekspiru a kad nije reč o Sekspiru? —■ i kada je reč o stvarnosti a kad nije reč o stvarnosti? imaginacija je permanentna. Ona je tehnički povezana sa samom realizacijom dela. Sekspir je pun realnih uslova imaginativne realnosti. Njegov verbalizam nije verbalan, već široko realizovan. Diferenciranje Sekspirovih pesničkih dinamizama traži stalnu optimističku notu i potvrdnu permanentnost, kao

Stanislav Vinaver

i permanentnu stalnost. Ovo nije subjektivna formula, već objektivno formulisani subjekt. Da bi se to izložilo, potrebna je što šira platforma konkretne realnosti, koju obična ograničena realnost ne pruža u dovoljnoj meri. Potrebne su perspektive i vibracije. Eksplikacija ove permanentne pojave koja... koja... upoređena sa širokim realizmom, koji— koji... čiji... čiji... jer... jer zahteva i obuhvata formahn i verbalni realizam, koji... koji... Taj realizam je... kao i svaki realizam... ... snagom imaginacije... pesničke koncepcije... široke koncepc’je... naravno, uvek i vazda imag.nativno realistički.

Milan Bogdanović

PESNIKOVO ZALAGANJE ZA GRAMATiČKU PRAVILNOST Glasak me budi, glasak umilni U noći kad me nesanica mori; Što ti glagoli, pa sve nepravilni? Pesnička dušo, ko s tim da se bori? O tetka-Deso, ko ih samo stvori? O tetka-Deso, čujem na sve strane 1 plačem s decom, ridam, jecam silno. АГ čujte, mili, zora će da grane, Doživećemo najsvetlije dane 1 neće biti ništa nepravilno. Pravilno biće sve čega se mašiš, Pravilni biće i čovek i žena. Nemoj, o čedo, jezom da se piašiš, Budućnost ide svetla, zanesena: Pravilna biće glagolska vremena!

Desanka Maksimović

Desa Glišić

opasni prelazi