Arhiv UNS — Humoristička štampa

sedam š va ba na jednoga zeca

(Nastavak sa 3 strane) Sve je to tačno, priznade on ali o tome može da piše samo onaj koji tamo živi. Ali ako ja počnem da opisujem jednog junaka koji operiše širom čitave Jugoslavije? Misliš, valjda, ove s područja privrednog kriminala? Ne, ne, ima i drugih. —■ Filmadžije? Ove što bitku u bosanskim brdima snimaju oko Bleda, u Sloveniji, a sve moguće enterijere u Dubrovniku? Ne, ni njih. Jednog, onako, običnog čovjeka, - A-ha, akvizitera, onoga koji oporezuje sva moguća preduzeča? ( - Možda baš njega. —■ E, onda, bratac moj lijepi, prati ga kroz Srbiju sve do Drine, ali dalje ni koraka! A šta da radim ако taj nesrećnik pređe Drinu i naumi, recimo, da opelješi labriku sode u Lukavcu? Prosta stvar: predaj ga u daljnu nadležnost nekom bosanskom piscu, recimo Hamzi Humi. ■ —- Hamzi? Nešto nemam povjerenja u njega —• zavrtih ja glavom. Znajući dobro Hamzu, siguran sam da taj neće ni primirisati u fabriku sode, nego če ga odvesti negdje u Mostar, u fabriku žilavke, blatine i drugih vještačkih vina. —■ Pa pošalji mu precizne karakteristike tvoga junaka —■ pouči me Eror. Kaži: takav je i takav, radi to i to, voli to i to. To će mu onda ispasti kao neka srbijansko-bosanska literarna koprodukcija, a? Može, može, složi se Eror •—■ to je danas i onako moderno. Ama, od ovako različitih roditelja, da to naše literarno čedo ne ispadne kakav čudan bastard, pribogu kao neka mazga ili mula, iako baš, ne budi primijenjeno, Hamza i ja ne ličimo ni na kakve autore mazgi i sličnih nepodopština? Ništa se ti ne boj, moraš biti savremen, inače... Kažem ti, ne zabadaj nos u tuđu republiku. Sta ču, kud ču, ne preostade mi ništa drugo nego da poslušam savjet druga Erora. Opremim, dakle, svog junaka što sam bolje mogao, snabdijem ga najljepšim osobinama, da se nema zbog čega stiditi pred Ijudima druge republike, obavim s njim sve poslove koje je imao po Srbiji, pa hajd ; na Drinu. Tu se s njim na dirljiv način oprostim ovim literarnim pasusom: „Sede Radisav na obalu Drine, pojede polovinu jagodinsko-svetozarevske ćurke, pripali rdšku „Moravu", pa nakrivi šajkaču, pomenu svoju slavu, svetog Nikolu, i zaputi se ргеко mosta u neizvjesnost, u drugu republiku. Tamo se, na drugoj obali, već dimila lula Hamze Hume, njegovog novog staratelja.“ Suznih očiju posmatrao sam kako Hamza nezadovoljno razgleda moga kičenog junaka i vrti glavom. Nije mu se, znači, nimalo svidio.. Zaista, tako se i desilo: Hamza je mog junaka temeljito renovirao. Najprije mu je promijenio ime i prekrstio ga u Hajrudina, metnuo mu bradu i preobukao ga „а la turka“, pa ga odveo u Sarajevo, u krčmu Riste Štake i tu mu udesio Ijubavnu aferu s nekom Ajšom, Cigankom iz Mostara. Uzalud sam ja slao telegrame i apelovao:

- Aman-zaman, čovječe, Radisav ima vjerenicu u Cačku, uzdiše za njom i svaki dan joj piše pisma. Izbavljaj ga od te Ajše, jer ako stigne ova Čačanka, biće čudal Sva sreca što je Hamza na koncu odlučio da našeg zajedničkog junaka pošalje nekud prema Zagrebu, ali ga tu, na mostu kod Slavonskog Broda, sačeka hrvatski pisac Joža Horvat: ■ Ovamo toga norca, bumo ga odmah premondurili. Joža je našeg junaka pretvorio u strastvenog lovca i poslao ga na imanje grofa Erdedija, u lov na divlje svinje. Sta је sve tamo nesrećnik radio i kako se proveo, nije mi detaljnije poznato. Čuo sam samo da je na kraju, loveći, zalutao na slovenačku teritoriju i tu, preuzet od strane Mateja Bora, dospio u Ijubljansku operu. Kako ga Bor nije držao stalno na oku, on se tamo osamostalio, izvarao neke Ijude iz baleta i na koncu dospio u zatvor. Eto ti, vidiš, gdje je mnogo baba, kilavo dijete! Propade eksperimenat sugerisan od strane druga Erora. Sad imam drugu kombinaciju. Saljem u Bosnu, drugu Eroru, molbu da mi se za moju literarnu eksploataciju dodijeli jedno manje mjesto s dovoljnim brojem stanovnika Srba, Hrvata i onih neopredijeljenih, pa da zasnujemo jednu oglednu jugoslovensku koloniju, koja bi, vremenom, po svojim shvatanjima prerasla uske republičke granice. Dobio sam dozvolu, jer sam ga übijedio da na to imam pravo zato što radim na jednom neutralnom terenu, u Beogradu, a to je, kao što je poznato, jugoslovenski grad, pa sam i ja uvrtio sebi u glavu da treba da postanem i budem jugoslovenski pisac. Nadam se da će se i drug Eror, bar kroz niz godina, uvjeriti da zaista postoji i Jugoslavija.

Branko Copić

Ко је ovo ispred nas? Urednik jednog jutarnjeg lista A ona devojka s njim? To je njegovo vecernje izdanje.

u pozorištu

29