Arhiv UNS — Humoristička štampa

CRNO NA BELO

t)va dana i jeđnu noč deset Ijudi govorilo je neslužbeno 0 pojmu realizma u pozorištu. 1 donet je zaključak: vreme je jednoj diskusiji na širem planu. „Ljudi odlaze. Ostaje samo dim. 1 deset puta po pedesetpet cigareta. Ispušenih, opepeljenih." („Naša scena", Novi Sad, br. 94 —95) Scenski realizam trebalo bi svakako podržati, bar u cilju unapređenja naše duvanske industrije. „NOVOSADSKI DNEVNIK“ izlazi svake srede. (Novi Sad) Godina ima 52 dana. „Dobrohotov je uspeo da za relativno kratko vreme postavi balet na noge,“ (Večernje novosti, 29 mart). Za balet je to .presudno. ~Za tako požrtvovani službeni rad ona dvojica su mu priredila čitav banket, sa pečenim prasetom na čelu.“ (Zadruga, 31 mart) Ona dvojica, sa prasetom na čelu? „Kad čovek spolja pogleda ovu prljavu i oronulu zgradu, prosto ne može da poveruje da su se u njoj pripremale semenke koje mnogi naši građani grickaju sa zadovoljstvom po ulicama, bioskopima i drugim mestima." (Večernje novosti, 28 mart) Mislili smo da se semenke fabrikuju u staklendm halama. „Zanatska nabavno-prodajna zadruga St. Pazova održače u nedelju 27 marta 1955 godine

u prostorijama hotela ~Srem“ u Staroj Pazovi sa početkom u 9 (devet) časova svoju redovnu godišnju skupštinu sa sledečim dnevnlm redom... Ovim se pozivaju svi članovi i prijatelji naše Zadruge da u što večem broju uzmu učešća na skupštini. Posle skupštine zajednički ručak, koji pada na teret zadruge... Uprava. “ (Stampana objava) Nema sumnje da je odziv bio pristojan. Pažnja svem građanstvu i posetiocima Vreoci. Građani, budite strpljivi jedan momenat, da bi saznali šta dalje sleduje: novo otvorena saračko-seklarska radnja sa izradom svih vrsta radova... Mislim da je dosta jasno. Kome nije neka se obrati lično sopstveniku radnje. Molim decu da ne cepaju plakate, a odrasli neče. Sa punim poverenjem gde se nalazi plakat ostajem ja. S poštovanjem Saračko-sedlarska radnja Marka Gvozdiča." (Plakat) Bez akvizitera ( reklamnog servisa. „Odmah se pristupilo temeljitom rješavanju problema zadruge. Smenjeni su stari službenici i postavljeni novi.“ („Sloboda", Mostar, 3 mart)

Nadajmo se da su ovom energičnom akcijom zaista temeljito rešeni srvi problemi. „Danas nema privatnih kinematografa, a osim toga oni plačaju porez na osnovu poslovanja koje iskazuje knjigovodstvo." („Glas Slavonije“, Osijek, 26 mart) Ima da ih nema, iako ih nema! „Ј ednom šesnaestogodišnjem učeniku gimnazije u Somboru trebalo je navaca, pa je on ~kontrahirao“ s preduzećem „Bačkaprodukt“ i uzeo na ime avansa 300.000 dinara. Roditelji ovog učenika ništa nisu znali o ovome. Da li јв ovome potreban komentar?" („Politika", Beograd, 25 mart) Zaista nije. АЦ bismo želeli da znamo: prvo, koja je bliža adresa „Bačkaprodukta"; drugo, koliki avans dobijaju studenti. „... jednom ugostiteljskom poduzeču u Duhrovniku potreban je kuhar. Vrstan kuhar, specijalista, jer je hotel A kategorije, a gosti devizni.“ („Slobodna Dalmacija“, Split, 25 mart) A sa vama nedeviznima lako ćemo. „Malter temelja je krv. Krv je crvena opominje na crveno. A crveno to je naše ML“ („Naša reč“, Leskovac, 12 mart)

Lakše malo! I hartija će pocrveneti. „Reklamom i preporučivanjem od usta do usta vazelin је uskoro postao pojam u svijetu." („Vjesmk", Zagreb, 27 mart) Ide vazelin kao narodna pesma. „Analiza investicija iz prošle godine pokazala je da su u Bosni i Hercegovini investicioni radovi probijeni za nekoliko milijardi dinara.“ (~Borba“, Beograd, 22 mart) Nadamo se da će radovi na probijanju ovih radova biti završeni u neprobijenom roku. „Nedozreli mladići hez brkova ozbiljno rade svoj posao, kao što su to radili ј njihovi preci, poznati u Austrougarskoj monarhiji zbog svog junaštva i velikih brkova.“ („Slobodna Dalmacija", 25 mart) Kao što je poznato, u Austrouragskoj Monarhiji su se naročito сепШ veliki brkovi. „Učevnjaci su utvrdili da državni službenici imaju tendenciju da budu г ntki i ne mnogo snažni.“ („Novi list“, Rijeka, 27 mart) Tendenciozni Ijudi, ti činovnici... umesto kriminalnog romana

otisak kengurove šape

Telefonska slušalica zalepila se za uho dektektiva Gumiša Žvakiša i iz nje su pokuljala obaveštenja čija je stravičnost potresala zidove svih nebodera u prečniku od šest stotina milja. Šta? Pesnik А1 Kohol je mrtav? Potpuno ili samo deIlmično? Ne daje znake života?! vikao je Žvakiš. Naposletku, on već dvadeset godina ne daje znake života ni u svojim pesmama, pa nikom ništa. Budite prisebni, gospođo, krećem iz ovih stopa . . . Otkačivši se od slušalice, Žvakiš je strpao u jedan džep dvanaestocevni revolver, a u drugi najnoviju А1 Koholovu zbirku „Šeri brendi na kvadrat“ i odjurio brzinom solidnije oluje. ...Krevet u stilu Luja na otplatu škripnuo je pod zamašnom težinom pesnikova leša, U uglu je tiho jecala udovica opkoljena promućurnim agentima Biroa za sahranu. Žvakiš je pristupio poslu i odmah zapazio jednu grozno tajanstvenu mrlju na sredini sobe. Ovo je najautentičniji trag kengurove šape! Ali zašto samo jedan? Neka dođe stručnjak za kengurostopiju... reče veliki dektektiv starijem pomoćniku svog mlađeg pomoćnika

i neka donese spisak svih ovdašnjih kengura s njihovim biografskim podacima. Stručnjak za kengurostopiju pronađen je posle sedmočasovnog traganja, i to u nekom noćnom lokalu gde je uspešno dokazivao sredovečnoj osobi da više misli na veštačke plavuše nego na prave kengure. Za to vreme trag kengurove šape skoro je iščezao, mala je kraj njega neprekidno dežurao Žvakiš sa šest pomoćnika. Sto vam gromova plus pakao u vidu besplatnog dodatka! prodera se Žvakiš kad se kengurski stručnjak pojavio na licu mesta. Gde ste, uvaženi? Jedini uvaženi u ovoj sobi, to sam ja, ako niste znali, i zato vas molim da iščeznete u vidu lastinog repa! • —• umeša se odjednom doskorašnji mrtvac. Pridigavši se na svome škripavom ~Luju“, on izvuče ispod jastuka dvolitarsku bocu i prinese je usnama. Ako se ne varam, vi ste živi? upita pesnika preneraženi Žvakiš, koga ni u tom trenutku nije izneverio njegcv izvanredni refleks. Umesto potvrde, А1 Kohol sasu u sebe pola sadržine boce.

Тек posle dve i po godine Žvakiš se prisetio da je tajna otiska kengurove šape ostala nerasvetljena. Istog trenutka telefonska slušalica opet se zalepila za Žvakiševo uho. Halo, А1 Kohole... objasnite mi... Znam, pričala mi je svastika... odgovori pesnik. —■ Doneo sam te noći iz restorana bocu viskija, koju ste, uostalom videli. Bio sam nakresan više nego prosečno i prosuo sam malo njene sadržine na pod. Da, da... ali ona kengurova šapa? To je bilo ime viskija. Steta što danas ne proizvode „Kengurovu šapu“!...