Arhiv UNS — Humoristička štampa

amateri i amateri profesionalci i profesionalc

Moraću da nađem unosnije zanimanje. Postaću amater... Ovo su reći jednog engleskog profesionalnog igraća tenisa. Možda je imao i pravo! Amaterizam Ijubav prema sportu, sport iz razonode, i tako dalje... ali sve zavisi od tumačenja. Postoji idealni amaterizam koji propoveda gospodin Everi Brendedž, pretsednik Međunarodnog olimpiskog komiteta, prvi „amateroborac" na svetu, vlasnik uglednog amerićkog gradevinskog preduzeća, koje u poslednje vreme, otkako sve novine donose izjave gospodina Brendedža o amaterizmu, ne može da odoli navali mušterija. „Sportista ne sme da primi nikakvu otštetu. Ako putuje na takmičenje pa izgubi zaradu, neka je nadoknadi iz svog džepa, pošto se bavi sportom iz Ijubavi".

Milan Kovačević

Ove Brendedžove, parole, koje su davno pre njega izmislili engleski lordovi, imaju još uvek svojih pristalica i među sportistima. Lord Bergli, pretsednik Međunarodnog atletskog saveza, bio je nekad olimpiski pobednik. Putovao je svuda o svom trošku, kupovao sam sebi opremu, vežbao po nekoliko časova dnevno i nije tražio nikakvu otštetu. Naravno, sve troškove je tata plaćao lord Bergli stariji. Najveće uspehe u sportu mogli su u to vreme da imaju samo sinovi bogatih tata. Everi Brendedž se bori za privilegije svog sina i sinova znanih i neznanih bogataša. Ali ima amatera koji nisu bogataški sinovi, pa su opet svetski i olimpiski prvaci. Svi američki rekorderi su studenti, poneki od njih i najnižeg porekla. Oni pripadaju nekom koledžu i stipendisti su toga koledža. Mladi Amerikanac koji se sprema da stupi u ko-

ledž želi da ode baš tamo gde je ovaj ili onaj svetski rekorder u plivanju ili atletici, ili gde postoji čuveni fudbalski ili košarkaški tim, Ne smeta ako je ovaj koledž nešto skuplji. Zato koledži čuvaju čuvene sportiste kao malo vode na dlanu, Stvoriti dobar sportski tim, to je prva briga rukovodstva koledža. Rektor jednog američkog univerziteta presavio je tabak i, tražeči subvenciju za podizanje naučnih laboratorija, napisao sledeče: „Naš univerzitet mora i u naučnom pogledu da uživa ugled ravan slavi našeg fudbalskog tima." Šveđani su mnogo stroži u pitanjima amaterizma. Nema tamo stipendija za odlične sportiste ni gledanja kroz prste na ispitima. Pa ipak, Sveđani su među najboljima na svetu u atletici. Da se bude dobar atletičar, treba mnogo vežbati: četiri, pet, šest, pa i osam časova svakog dana, a to ne ide uporedo sa redovnim zanimanjem. Ili možda ide? Stokholm ima dobro organizovanu vatrogasnu službu. Vatrogasci su uvek spremni da krenu na gašenje požara. Gekaju i čekaju, danima i mesecima, pošto je Stokholm moderan grad i požari su retki. Čekajući na požar, vatrogasci sc zabavljaju na atletskoj stazi. Trče sat, dva, tri, šest sati svakog dana. Nedeljom na takmičenjima padaju švedski, a često i svetski rekordi. Svakog prvog u mesecu na kasi čeka pošteno zarađena vatrogasna plata. Pored tog studentskog i vatrogasnog amaterizma ima još jedan, najneamateriskiji, ta-

u zdravom telu zdrav duh

35