Arhiv UNS — Humoristička štampa

Tmina

HAMESTISE POSTELJE TAko da je Malecka legla u sredinu. Bila je senom pokrivena do brade. Lice joi je bilo obasjano blagom svetlošću koja je dolazila sa zvezda. Bolje bi bilo da nisam legao do nje, prepade se Esad. On se pomeri i uzdahnu. Osećao je da Braco ne spava. Legao je uz devojku, rame do ramena, tako da joj čuje disanje. Esadu je okrenula leđa, Braci lice. Glavu nije pokrila se n nm. Valjda i u ovom trenutku leži tako, zaklonjena tminom. Ne pomera se, kao da je zaspala. Spavaj i ti, - reče Esad sam sebi - spavaj, treba se dići uzoru. On zatvori oči, kao da želi da pobegne iz jave, ali Maleckin lik ponovo blesnu pred njim. Spavaj, othuknu on. Ali Maleckin lik lebdi sve lepši, sve izatovniji, kao cvet koji traži da ga uzberele . . . Nalazim se pored devojke prvi pit u životu, na tako malom otstojanju ds su nam lica udaljena samo dva pedl a. Ta blizina ne da mi da spavam. Osetam i čujem kako Malecka diše, kakc joj se šire plućna krila, osećam udarce njenog srca, slutim da i ona ne spava, da su joj oči budne, širom otvorene, kac zvezde koje je pokrila tama. Voleo fcih vas da vidim u takvoj situaciji, Esai izgovori baš ovu vnjničku reč ... Pokrenula se, ne spava. Moram joj se približiti. Namera ga okameni. Ali se Malecka pomeri na postelji i on lakomisleno zaključi da se ona primiče k njemu. Uzdahnu: preterao. Jednostavno se okrenula na drugu stranu. On prikupi hrabrost i snagu pa sc pomeri čak za podlanicu. Učini to drsko, slep i neustrašiv, Ijubomoran na Bracu. Nikako nije mogao da utvrdi da li se Malecka pomerila slučajno. Niti je mogao da odgonetne gde joj se nalaze ruke. Da li ih je izvukla iz scna? Sačekaću još malo, pomisli, možda ona zaista spava i možda se slučajno u snu pomerila. Pretpostavku otera kao neubedljivu. Kakva mi je to devojka koja, u trenutku đok se nalazi između dva mladića .. . Pronađe jaču reč: devojka koja sc nalazi izmcđu dva vojnika ne sme da spava. Začudo: sad vaške nije osećao, mada su ga one napadale kao i prošle noći, u podrumu. Sad je osećao samo sebe, svoje strepnje i svoje srcc, kojc je snažno uđaralo. Osećao je svoj strah i svoju ncmoć, ali je najsnažnije osećao da ima osamnaest godina i da se nalazi pored devojke koja takođe ima osamnaest godina. Prići ću još bliže, pa šta budc. Možda ću sutra biti među mrtvima . . .

MLADEN OLJAČA

On se pomeri skoro za pedalj. Šuštanje sena otkri ovaj pokret njegovog tela, ali ga je skrivala noć. Glavno je da mi se ne vide obrazi, pomisli, glavno jc da me ne vidi Braco, a ko sutra može dokazati da sam se ja pomicao baš rađi Malecke! Ncmoguće je dokazati tako nešto .. . Ali ako Braco ne spava? I njegovo seno šuška. Baš sam smešan, zaključi sa oćajanjern, baš sam jadan . . . a ovamo se übraiam u skojevce . . . Pa šta, pobuni se u njemu dvojnik, pa šta tu ima strašnog ako je neko skojevac? Zar skojevac nema pravo na mladost, zar on nema prava ua devojku, ne na devojku, samo na pomisao o ujoj, zar ncma prava na misao da je mlad i da je devojka pored njega takođe mlada i lepša nego što mu se u prvi mah učinilo? Zahvati ga ogorčenje. A Goša, a Milica? pomisli hrabreći se i kao da nekom prkosi. Pa i oni su komunisti, pade mu teret sa duše. Ali oni nisu skojevci, javi se glas iz tmine, a ti, Esade, znaš da skojevac mora da se ponaša tako i tako . . . Pa šta tu ima ružnog ako preko Maleckinih grudi, recimo, prebacim ruku, poče da se brani, uporno tražeći opravdanja za ono što je naumio da ostvari. Šta ima ružnog u tome ako nam se u mraku prsti nađu i pomešaju zajedno, ako tako, zagrljeni, provedemo ovu letnju noć? Jer Goša je učinio i nešto teže, oženio se u brigadi, pa ipak je komesar bataljona, politički komesar, dobar komunista . . . Ali nije skojevac, nije skojevac, a ti, Esade, znaš da skojevac mora da se ponaša tako i tako . . . On odmahnu rukom kao da goni muhu. Odlučno se pomeri još desetak santimetara, ali pošto oseti da je sada sasvim uz Malecku i da takoreći dodiruje njeno telo, on se prenerazi, a hrabrost koja ga je gonila napred pobeže u tamu. Nekoliko trcnutaka izglcdao je okamenjen. Onda njegova ruka oprezno poče da se miče; seno mekano i toplo. Nc, nijc toplo, samo je mckano. Onda Maleckino telo neodrcđena oblika, tek se naslućuje pod -pokrovom od travc. Ipak se, izgleda, približila Braci? Leži u istom položaju - oseća se to po disanju. Zaista spava. Misao ga posečc, jer ako Malecka zaista spava, čitav njegov napor ostaće besmislen i uzaludan. Ali mu je ruka ipak prodirala napred, u tamu, u neizvesno, dok ne naiđe na nečije prste. Je li to varka? Prsti. Da, oni, zapravo jagodice. Njegova ruka pođe napred. Opet prsti, ali nepokretni. Njcna ruka, pomisli, izvadila je ruku iz sena i prebacila je preko grudi.

Stravično kriknu noćna ptica. Esad se pritaji, kao da ga je ptica opazila. Nekoliko trenutaka njegova ruka je bila nepomična. Namerno nije hteo da je pokrene, jer ako Malecka ne spava, mislio je, ona neće moći ostati ravnodušna. Opazila je moje prste, pa ako joj se dopadam ... Prsti koje je dodirnuo pomeriše se ito ga obradova beskrajno. Sad oni počeše da dodiruju jagodice njegovih prstiju, kao što je on maločas dodirnuo njih. Ne spava, radovao se kao dete, ne spava, ali nije važno što ne spava, važno je što nije ravnodušna i što me nije odbacila. Tako se nevidljivi prsti pomešaše i tako se nevidljive ruke povezaše trajnom i grčevitom sponom. Ali kad Esad povuče sebi tu ruku, čiju je lepotu samo slutio, on sa užasom primeti da se ona odvoji od Malecke i da nekako i nije vezana za njeno rame, već da dolazi ptuda od Brace, s njegove strane. Tada primeti i to da su Maleckine ruke pokrivene senom, i shvati da je izgubljen, da je poražen, da se lakomisleno zaleteo. Tešio se jedino nadom da Braco, iz straha, nikom neće smeti kazati šta se desilo, jer im je obojici podjednako stalo da ova tajna ode sa njima u grob.

u jeku građevinske sezone

8

® vETrEnJAča