Arhiv UNS — Humoristička štampa

ZNATE, U NASOJ KUĆI DEsila se mala neprijatnost. Priklali jednog čoveka. A samo treba priznati istinu: - sve je ispalo veoma kulturno. U drugoj malograđanskoj kući počela bi pre te činjenice svakojaka galama, bitka, lupanje gubica. Počeli bi badava da razbijaju stakla, da kvare ćerčiva, i tako dalje. A ovde tiho i mirno popsovala se dva privatnika zbog porodičnih stvari i jedan drugoga malčice priklao. I srećom, taj bio obukao zbog hladnoće prsluk, potkošulju, tri košulje. Inače bi umro u strašnim mukama. No, jasna stvar, pozvali su hitnu pomoć. Miliciju. Jednoga ovamo. Drugoga onamo. Razbacali. I na tom se i svršila stvar. Mada, kako da kažem . . . Počeli stanari da izriču svoja prva zapažanja na račun übistva: komc će kao sad pripasti soba. Vele, privatnik Kosta Ponomarev, daj mu bože dobra, zatvoren je, i samim tim, takoreći, očistio je svoju životnu površinu. Tako dakle: kome da se dR Kandidata isuviše. Svi nestrpljivi. I u nekih staž još od sedamnaeste godine. A tu se još i übijeni počeo uplltati u taj posao. Poslao bolničara iz bolnice. I moli da Kostinu sobu ostave njemu. Štaviše, uskoro se lično pojavio na našem horizontu. Njemu su tamo u bolni-

A ja sam verovao da me ona voli.

JALOV POSAO

MIHAIL 20ŠCENK0

ci prikrpili njegovu rupicu i evo ponovo nastupa s prikupljenom snagom. I počinje da iznosi razne neverovatne zahteve. Veli, koga su priklali, njegova je i soba. Veli, ima takva uredba. Pretsednik saveta kaže: - Neka izvini, takve uredbe nema, to je čista demagogija, ali treba ući u položaj oštećenoga. Tim pre što on, kukavac sinji, tavori u kuhinji i udiše razne štetne gasove, i ipak su priklali njega, a ne drugoga nekog. A on, gad, naročito hoda pogrbljen, uzdiše i celo vreme se hvata rukom za svoje priklano mesto, tobože, prekomerno pati. I stanari kao da su otstupili. Jcr vide, - übijeni se savršeno ostrvio i svoga dobra neće ispustiti.

Ođmahnuii rukom. Vele, neka gazduje. Upalio mu kec! Mada, kako da kažem. . . Sreća se pokazala ne baš bogznakakva. Kosti Poncmarevu dali svega po godine. A übijeni se zbog toga veoma žderao. Zalosno ga bilo pogledati. Cak drugi kandidati počeli da ga umiruju. - Ta nemojte, vele, toliko da se žalostite, čoveče. Nfe gubite se toliko. Razmislite sami, za šta bi mu i mogli dati više? Što je ufućkao novce i dao vam po gubici pri vršenju službene dužnosti? Übijeni govori; Da, stvarno. Ja razumem. Sitnica. Samo ja mislim da je pola godine meni suviše malo. Jer ja treba da se privik'nem na njegovu sobu. Govore mu: - More, može se on vratiti i priklati vas još jcdnom. Možda če videti da vi i živite u njegovoj sobi, pa će vas i usmrtiti. Možda će mu tada dati više. Možda će mu dati godinu i po? Übijeni govori: - Nema, braćo. Ja vidim da su mene bndava klali. No dobro, Kosta će doći za pola godine. A šta ako dođe za koji dan? .Ta on će prvi potpasti pod kakvu amnestiju i sutra će se pojaviti. A ja, znači, da ga čekam? I tako übijeni nije ni prešao u Kostinu sobu. I možda je dobro i uradio.

Freveo

PETAR VUJIČIĆ

vETrEnJAča ®

9