Arhiv UNS — Humoristička štampa

kim gestom obe ruke. Ja sam Sita i Sati u isti mah, junak-žena, prošlo joj je kroz glavu; ja sam od one građe od koje se stvaraju velike žene. Zatim je pogledom punim sažaljenja i milosrđa pogledala preko gomile: »Pijete, i opijate se i gubite vlast nad sobom i postajetc zveri. Tračite svoju muškost i propadate i postajete robovi rđavih navika! Ostavite piće, savetujem vam, slušajte me i ja ću iz vas načiniti nove Ijude!« Rami se šćućurila stenjući u uglu kolibe. Najedanput je shvatila Savitrine reči i postalo joj je jasno da se ova okomila na njenog muža Dagdua. Savitriben je dostigla vrhunac svoje veličine. Stajala je uzdignute glave i ispruženih ruku, a njene oči bile su ispunjene Ijubavlju prema Ijudima. Rami je pogleda i bol njenog tela nestade. Skočila je kao tigrica. »Napolje, napolje!«, dahtala je promuklo. Isprva Savitri nije htela poverovati svojim ušima da bi te reči mogle biti upućene njoj. Ta to je nemogućno! Sigurno nije dobro čula, niti razumela i zato nastavi: »Vi pijete i zato postajete nasilnici i govorite ' strašne reči. Neuki ste, a vaša su deca zaražena. A sve to jer ste zaboravili na boga! Vratite se bogu pre nego što bude prekasno!« Kada je Rami primetila da Savitri hjenim rečima nije pridavala nikakvu važnost, ona stupi pred nju, tako da su im

lica bila sasvim blizu i reče joj: »NapoIje, kažem ti, pre nego što te ne izbacim sopstvenim rukama!« Savitri se naljuti: »Došla sam ovamo da te zaštitim od tvog pijanog muža, koji te bije, a ti me dočekuješ pogrdnim rečima, nezahvalna ženetino!« A zatim se okrenu u strpljivom razumevanju; »Nisam verovala da ste toliko niski da ne znate ni za zahvalnost!« »Toliko niski? Niski, veliš?« ponovi Rami sva ustreptala od besa. »Pokaži joj, Ramibaj!« dobaci Gouri. »Sta se ova meša u bračne stvari?« đoviknu Lahmibaj. »Smiri se, smiri se, Ramibaj!« progovoriše muškarci. Ali Rami nije više ni čula ni vldela. »Sta se to tiče tebe ako me moj muž bije?« vrištala je. »Uprkos svemu, ipak je pravi muškarac moj muž! Sta se ti tu mešaš u naše stvari?! Ti-ti-ti! Kakvog to muža imaš, kad ne može da te zadrži u kući, kod tvoje dece?!« Ostale žene okružiše Rami i Savitri i povikaše: »Napolje! Idi kući! Nađi i ti takvog deliju kao što su naši muževi, koji će te tući da te sve kosti zabole!« Savitri podiže ruke i zapuši uši, da ne bi morala ništa više da čuje. O, kakva podlost, kakva strahotal Ovi Ijudi su i suviše niski, pomislila je, i ja moram da se držim što dalje od njih! Isuviše su niski da bi mogli biti uzdignuti. A kada se Rami novim psovkama ustre-

mila na nju, Savitri je izišla Iz kolibe natraške. »To je moj muž, razumeš li . . . moj muž . . . Tornjaj se odavde, ženturačo, ili ću ti iskopati oči. Gubi sc, gubi se što pre!« Rami zgrabi palmovo lišće koje je ležalo na zemlji i poče njime da isteruje muškarce i žene koji se behu sjatili u kolibi, tako da su i oni napustili kolibu i svaki je pošao svojim poslom, Savitri se vratila svojim kolima. Njeno je lice bilo bledo od straha i stida kada je iz ovog mesta greha i bluda krenula kući. Sada je Rami najzad bila sama sa svojim mužem. Dahtala je i disala isprekidano. Haljina joj je bila isprljana, a grudi su joj izvirivale iz pocepanog jeleka. Dagdu ju je posmatrao diveći joj se i pun požude. Iznenada joj pristupi, zgrabi je i privinu k sebi. Zena ga divlje obuhvati rukama oko vrata. Dete koje je spavalo pred kolibom beše se probudilo i počclo da sisa nožni palac. Neki dolutali pas orijušio je dete i opet se izgubio. 2ena je izišla iz kolibe, uzela konopac, okačila ga za nožni palac i posadila dete u krilo. Dete je počelo veselo đa guče. Ispružilo je ručice, uhvatilo sisu koja je virila iz jelečeta, strpalo bradavicu u usta i počelo zadovoljno da sisa.

Preveo

STEVAN J. MILOVIĆ

radoiica

vETrEn/Ača @

5