Arhiv UNS — Humoristička štampa

Sram te bilo jarčino stara! Provukoše se tako tri-četiri sanjiva mačja dana. Putnik-crkvenjak, grijući domaćičina koritasta jaka leđa, pričao je o svojoj nepostojećoj crkvi i popu Marku (čak ih se bio i zaželio!) a kad prošle večeri ču poznatu pjesmu, iščeznu za tren oka nevjerni crkvenjački život. Opet se starac ,nađe u dobro znanoj koži Jovandeke Babića, daleko od Podgorine, osjeti odjednom sam sebe, osamljena, proskitana, ali ipak draga, i obradovan susretom, umalc ne oslovi sam sebe; Dobarveče, Jovane! Sta je, dolijao si, nagrabusio, a? Sušketa čemerna poludivlja šljivica, došaptava nešto poznato i zaboravljenoi smeta Jovanu da se ponovo vrati u svoj iučerašnji crkvenjački svijet u kome je živio s milokrvnom babom Stevkom. Stevka! Sve je to san, prolazna varka, ruka u tuđoj torbi, a onaj pravi i jedini život čeka negdje tamo iza niza brda, u Podgorini. Nujna, napola mutava šljivica, miga biielim trepavicama i nevješto ćućori nešto o provaljenu plotu ispred Jovandekine kuće, a podno toga plota otegla se uska njiva sve tamo do gaja. Svjetluca po njoj mlada pšenica, nejeđnaka, mjestimična, tužna ratna Jovandekina pšenica, sijana žurno, na skoku, na dva koraka iza mitraljeskih gnijezda. Zabavila se Jovanova baba o svom jadu i čemeru, tuca nešto oko kuće šuška voćkica a tuđa goveda već se spuštaju iz gaja, prosipaju se odnekle ovce i sve to gazi, pase, čupka nezaštićenu Jovandekinu muku. ~ Pa da, kad mene nema kod kuće, nego se skitam po svijetu i s tuđim babetinama jedem ono što ne treba! glasno ruknu Jovandeka i potskoči ispod šljive. Krenuo čovjek za drvenom nogom Stanka Veselice, dobro je što nijesam pogodio i u gori pekmez. Ljutito pušući Jovandeka se vraća u kuću i sprema torbu. Sva sreća što je domaćica nekud za poslom, pa nema suvišnih objašnjenja. ~ Pazi, i čekić ona ima! čudi se starac zavirujući u zelen babin sanduk Hm, šta će žensku čekić, to je muška alatka. Jovandeka trpa čekić u svoju torbu pa njuca dalje po sanducima i policama. - Oho, djetiću, evo i lule. Pazi, sram je bilo, šta će njoj lula. Pa i ova bradva! Ko je još vidio žensko da teše? Bezbeli da nije niko. Otežala torba, zla starčeva. savjest, goni Jovandeku da se hvata Ijeskara i stranputica. Tek na prevoju gromadna brijega, zapleten u nisku šikaru, on se okrenu i baci nesiguran oproštajni pogled u pravcu ostavljcne kuće. ~ Baš mi je lijepo tamo bilo pomisli s lakom sjetom. I dočekan, i ponuđen, i počašćen, pa opet.. . pokuoio što je stigao i pobjegao. Jes’ ti vidio kakvi su danas Ijudi postali? I de ti sad nekom vjeruj. E, e, djetiću ... A zašto je primala u kuću nepoznatu starinu?

ŽENA KAO ŽENA

Rada JE IZISLA _IZ AUtomobila i krenula prema maioj zgradi u kojoj je njeno dobrotvorno društvo davalo časove ... veza, prosvecena zena cuia je galamu koja je dopirala iz jedne kolibe. Obratila se učiteljici koja joj je dolazila u susret: »Sta ovo treba da znači?« A žena joj odgovori smerno: »Ramijin muž opet se vratio pijan. Rami mu ništa nije spremila za ručak i sada je on zbog toga bije.« »E, onda moram otići tamo, da ga sprečim. Tom prilikom mogu odmah da mu objasnim sva preimućstva umerenosti i mogu da ga poučim u pogledu dostojanstva žene.« »Na vašem mestu, Savitriben, ja to ne bih učinila. Ovi su Ijudi prosti i niska roda. Pričekajte dok se Ramijin muž otrezni!« »Smatram da bi bilo umesnije da svoje vreme iskoristite prvenstveno u ispunjavanju svojih zadataka, Maltiben, a da se ne uplićete u stvari koje vas se ne tiču!« Savitri se okrenula dostojanstveno. Ovaj odgovor bio je izazvan ponašanjem učiteljice, a Savitri je smatrala da prema podređenim treba postupati dostojanstveno i odlučno. Došla je pred Ramijinu kolibu kada je bračna svađa bila na vrhuncu. Dagdu je ščepao Rami za kosu, vukao je i udarao bambusovom motkom. Rami je kreštavim glasom vikala: »Übićeš me!... Upomoć!. . . Upomoć!« .. . Nitkove ! . . . Svinjo pijana!. . . Upomoć!. ..« Posle svakog uzvika udarci su pljuštali još jače. Desetak Ijudi i žena bilo je okupljeno pred vratima i ravnodušno posmatralo prizor u kolibi. Savitri je oprezno prelazila preko bara od mokraće; prešla je i preko deteta koje je još spavalo. Onaj smrad osećala je kao udarac u lice i zato je držala svoju svilenu maramu od ručnog tkiva pred nosom. A zatim se progurala kroz one Ijude i žene pred vratima i ušla u kolibu. Stala je pred bračni par koji se borio. Ramijini krici postajali su svf prodorniji, Dagdu je dahtao. »Prestani!« uzviknula je Savitriben odlučnim glasom, ali je Dagdu nastavio da bije ženu. Savitrin gnev zbog ovog niskog čoveka silno je narastao.

PAPUL DŽAJAKAR

Papul Džajakar, čiji je maternji jezik gudžerati, jsdan od giavnih jezika Indije, prokrstarila je svoju zemlju i napisala popularnu zbirku pripovedaka „Bog nije završna tačka”.

»Prestani, ili ću poslati po policiju !<< Posle reči »policija« Dagduova ruka se automatski spustila i on se okrenuo da vidi ko li je to došao. Rami, oslobođena muževljeve ruke, skljokala se u jednom uglu i počela da stenje; »000 ! . .. 000 !.. . Majko tnoja ! ... 000 !... 000 ! . . . « Neki muškarac koji se našao kraj vrata rekao je: »Ne mešaj se u to! Rami nije spremila mužu ručak!« »Muž mora da bije ženu ako mu ne spremi ručak na vreme!« dobaci neki drugi. »I grdila je svog muža!« reče neka žena. »Nijedan muškarac koji nije babetina neće otrpeti da ga njegova žena ruži!« reče neka druga. Savitribin je porasla najmanje za dva palca. Evo, najzad, tribine na koju je toliko čekala. Postaće svetionik nade usred ove bede i prljavštine. Sa puno dostojanstva se obratl prisutnima; »Kakvi ste mi vi Ijudi koji bijete svoje žene?! Ta vi ste gori- i od samih životinja!« Muškarci su gunđali ozlojeđeno. Savitrino uzbuđenje raslo je sve više. »Kukavice nijedne! Sram vas bilo, gledate kako se bije jadna žena, smijete se 1 nijedan da se umeša! O, kad bih vam samo mogla objasniti šta to znači biti čovek!« Pri tim rečima podigla je širo-

idila

ANTE CETINEO

Izncnadni mlaz bure s klupe pod borom tjera upoia slijepog' starog vrapca i posve gluhog penzionera. Oni su na njoj ostavili : penziouer ispao pamuk iz uha, novine žute s datumom prošloga ' Ijeta, vrabac mrava s mrvicom kruha i dvije sjemenke suncokreta.

4