Arhiv UNS — Listovi osnovnih škola

Новинари на послу

ЈУЧЕ ДАНАС, СУТРА У НАШЕМ КРАЈУ

У оквиру рублике „Млади новинар на послу“ посетили смо председника Скупштине Општине Ариље. друга Драгана Шапоњића. који нас |е љубазно примио и на наша питања дао податке интересантне за наш лист и читаоце. Ариљска општина има површину од 35.000 ха на којој живи око 20.000 становника. Од тога око 3000 раднина у привреди и 300 у друштвеним службама. Пре рата. изузев мало трговине и занатства, мештани овог подручја су се иснључиво бавили пољопривредом. Самим тим је и радничка нласа била малобројна па је као танва дочекала и 1941. годину, рекао је друг Шапоњић. 1941. године Срески комитет Иомунистичке партиј е у Ариљу opraнизовао је позив на устанак. 30. јула 1941. године на Острешу је формирана Прва ариљска чета. а само двадесет два дана касније Ариље је било слободно. Упоредо са борбом рађено је на стварању ослободилачке власти радног народа. Први народноослободилачки одбор формиран је у Радобуђи, августа 1941, године. Око 70 бораца из ариљске општине ушло је у састав li пролетерске бригаде и са осталима борцима прешли борбени пут од око 25.000 км, Овај крај дао је шест народних хероја од којих је данас један жив. Борби у овом нрају највише је допринео народни херој Стеван Чоловић. Погинуо је 2. новембра 1941. године у одбраии слободне Ивањице. Послератни развој је био успорен до 1960. године. Од тада се од занатских делатности прелази на индустријску произзодњу. Данас је на овом подручју развијена тенстилна и метална индустрија, грађевинарство, пољопривреда, трговина и угоститељство. 7Qo/ 0 становништва бави се пољопривредом, која је такође напредовала и развијала се, тако да се све више производи за тржиште и све се више примењују агротехничне мере. Развијено је воћарство, сточарство, гаји се кромпир и јагодасто воће. Савремена хладњача омогућава да се производња малине и рибизли све више развија у овом крају. Са развојем привреде у овом нрају не можемо бити сасвим задовољни, јер нису искоришћене све могућности. Нроз ову општину протичу две реке, Рзав и Моравица, ноје треба искористити у циљу туризма. Велико богатство лежи у шумама које су подигнуте покретом горана. Рудно богатство је недовољно испитано До сада знамо за лежишта кварцног песка чија се експлоатација припрема. Има и мангана и уирасног камена, руде гвожђа, лигнита и др. Упоредо са привредом ова општина доживљава и друштвени развој. Основно образовање похађа 98% деце а створени су услови за даље образовање. У области здравства ра-

ди 10 лекара [l на 2.000 људи). У Ариљу Је изграђен модераг дом здравља, а по околним селима се адаптирају и завршавају амбуланте. Посебан проблем је недостатак објеката иултура Јер су све снаге уперене на привредни развој. Радни људи и грађани ове onштине се таиође залажу и за развој социЈалистичких односа. Делегатски систем омогућава да у свим другим пословима одлучују сви људи. Из делегатсиог система је израсла и Скупштина општине и Скупштине самоуправних интересних заједница које су до сада образоване у областима: образовања, здравства, дечје заштите, нултуре и физичне културе, и запошљавања, а касниЈе ћ е бити и у другим областима. 22. август, дан првог ослобођења Ариља Статутом је одређен за општински празник. Ове године су тог дана сумирани привредни и друштвени развој ове средине na су заслужним организацијама додељене друштвене награде. Дипломе „22. август“ су подељене: Погону Ваљаонице бакра, „Слободан Пенезић Нрцун“ у Ариљу и ОсновноЈ школи „Стеван Чоловић“ из Ариља. Похвалнице су уручене, Милисаву Стојадиновићу, раднику предузећа „Пролетер“ из Ариља, петронију Џелебцићу директору Основне школе „Јездимир Трипковић" из Латвице. Властимиру Радуловићу наставнину Основне школе „Стеван Чоловић“ из Ариља, Перу Јовановићу раднику из Нрушчице, Општинском штабу територијалне одбране Ариље, Обраду Гордићу пољопривредном референту, СО Ариље, Миљку Стојадиновићу, пољопривредном произвођачу из Радобуђе, Емилији Красић, радници предузећа „Колор" из Ариља завршио Је своје излагање друг Шапоњић, Разговор водили: Дара Митрић, VII! б Гордана Стопић, VIII а

ПОСЕТА ОСНОВНОЈ ШКОЛИ „ПЕТАР ЛЕКОВИЋ"

На Дац тридесетогодишњице ослобођења Пожеге, Основна школа „Петар Лековић“ позвала нас је да посетимо њихову школу. Домаћини су нас љубазно примили. Том приликом читали смо неке наше радове, а чули смо и радове ученика из Носјерића и ученика основних школа из Пожеге. После посете обишли смо изложбу чувених сликара у холу школе, Склопили кмо нова познанства са љубазним домаћинима. На одласку изразили смо жељу да наша сарадња што дуже траЈе повезана искреним другарством. Узели смо и неколико њихових радова да обЈавимо у нашем листу. Гордић Гордана, VI ц

„ПРОГРЕС“ - НЕИМАР НАШЕГ ГРАДА

У циљу задовољавања комуналних потреба на подручју варошице Ариље, 1956. године формирано је Номунално предузеће које 1959, године добија име „Прогрес", Од Јануара 1967. године“. „Прогрес” послује као погоц са самосталним обрачуном у саставу Г, П. „Златибор" из Титовог Ужица. УклапаЈући се у нове самоуправне односе наше заједнице предузеће 1973 године прихвата самоуправни споразум о удруживању у оквиру Г. П. „Златибор" па од тада послује као ООУР. Од малог предузећа са 20 радника, прерасло је у нолектив који данас има 593 запослена радника. Овакво повећање запослености последица је мењања делатности рада. Данас је основана делатност овог нолектива грађевинарство, ниска и висока градња, производња грађевинске столарије, извођење грађевинско занатских радова; постављање инсталација и браварски радови. Своју пословну активност обавља преко јединица удруженог рада: грађевинске оперативе, фабрике глинених производа, браварске радионице, столарске, електро погона и ресторана друштвене исхране. Оператива се уско специјализовала за изградњу фабрина опекарских производа. Тренутно имају градилишта у Новом Саду, Београду, Нњажевцу, бору, Ивањици, а у плану су и многи други објекти. Секретар предузећа, МилиЈа Ојданић, упознао нас Је са плановима предузећа у будућности. Битног проширивања делатности неће бити али се планира усавршавање рада, стручно образовање радника и набавка савременије опреме. Предузеће чини све и на побољшању животних услова својих радника Већина их Је добила кредите за индивидуалну стамбену изградњу. А сви радници имају могућност да се школују, у оквирима сзје струке. У жељи да се што више раднииа задржи у колективу, стимулација за минули рад, зависно од година службе у предузећу, креће се од 3% до 11 %. У лепо уређеном ресторану спремају се јела за све чланове колектива а радници плаћају 1/3 економске цене оброка. Организација СК у односу на број запослених није велика. Али се чине напори да се што више људи, који су се својим радом доказали, прими у чланство. О свим битним питањима одлуке се доносе на зборовима радних људи, па се самоуправљање сваним даном све више развија. Културни живот радника не може се боље организовати, јер су радници смештени на многим градилиштима. Једино су стални учесници Радничких спортских игара, где постижу запажене резултате. На крају, зажелели смо колективу, да постиже још боље резултате, да разумевање и сарадња у колентиву буду полазна основа за постизање задатака у будћности. Разговор водили: Луновић Мира Пилчевић Мирјана Томовић Биљана

20. НОВЕМБАР 1975

ОСНОВАЦ

5