Arhiv UNS — Listovi osnovnih škola
Моје детињство
Наши радори
Где ли је сада моје детињство? Сигурно је само и негде лута, Можда га је украо неки зли лопов Ил’спава у џеповима старог капута. Моје детињство било је весело оно никада није патило, али једном је негде нестало и више се није вратило Сада је оно можда далеко можда је тужно, можда пати, ако га случајно сретнете негде реците му да ми ce одмах врати. Милунмна Јеверичић, VJII б
ПОЗИВА МЕ ЗЕЛЕНА РАСЦВЕТАНА ПОЉАНА
Блистало је руменило мајског сунца. Бистри потоци јурили су у долину. Небо је било као лан. Свуда се осећао мирис цвећа. Мале мушице и бубице милеле су на све страке. Свуда се осећало да је стигло пролеће. Тога јутра сам се упутила у шетњу. Пошла сам на једну ливаду. Благи поветарац доносио је мирис цвећа. Ливада је била прекривена звончићима, дивљим ружама и нарцисима. Кроз долину јурио је бистар поток. Био је толико бистар да се могао разазнати разно камење Врбе дуж потока су огледале своја лица. Сунце је своје последње зраке бацило н£> ливаду и нестало. Морала сам се вратити кући. Цвеће и лептири су ми довикивали „Дођи опет!“ Да. и морам свакако доћи. Славна Радуловић, IV а
Село
Покрај реие Мораве ведро и весело, простире се као ћилим моје родно село. Најлепше је моје село тако ми се бар чини, у њему сам срећна и лети и зими. Милна Луковић, VI д
Залазак сунца на Јадрану
Седела сам на обали мора посматрајући задивљено како сунце пада негде иза планина. То дивно, златно сунце преливало се у мору, у хиљаду боја: жутој, црвеној, наранџастој, љубичастој, зеленој и плавој. Понекад би те дивне златне боје узбуркао некакав мали залутали таласић неке рибарске барке која је тада пошла у лов на рибе. У том крају рибе су се хватале већином ноћу и већ су се прве барке појављивале на пучини. Последњи зраци сунца обасјавали су њихове мале чамчиће док су се они полано удаљавали ка пучини. Последњим зрацима сунце као да се опраштало од мора. Дивне златне боје су полако нестајале, а њих је смењивао црни мрак који се надвио над то приморско место нао нени плашт. Гордана Гордић, VI ц
Река
Гледам реку, низ поља вијуга зелена је вода. живахна и будна. Али паде киша, слише се потоци набуја нам река, није више лепа. Мутаповић Ранна, V а
Мој родни крај
Док месец и звезде на починак иду сребрено сунце иза горе се рађа Док први зраци зоре се беле Моравом плови једна лађа. Из луга се зеленога чује птичија песма весела а поред њива друм је прашњав иоји вијуга посред села. Лаки облачићи небо красе деца весела трче у гај мноштво јагањаца на лиеади пасе ето такав је мој родни ирај. Јеверичић Милуника, VII! б
Воће и поврће на нашој пијаци
Све наслагано на тезге воће и поврће као да седи и смеши са људима који га гледају. Велине, жуте и сочне крушке подсећају на хладне сладоледе, док њихове сроднице јабуке миришу на росно цвеће у ливади. На понекој јабуци види се жут листић који се савио па као да се на сунцу rpeje. Около овог сочног воћа журе мале вредне пчелице. Јуре тамо и амо само да што npe себи сакупе медног сока. Млад, тек сазрео парадајз греје се на топлом летњем сунцу. Из понеког прслог тече врућ сок као вода из преврнуте кофе. Нраставчићи су подигли свје мале и посматрају веселе купце. Њихова зелена кора почела је да жути од сребрног сунца. Младе главице купуса опустиле су своје велике, чисте и изборане лиске. Шиљате паприке вире између својих другарица и показују купцима шаренило својих боја. Њихови шиљати репиђи су танки, витки и ружичасти. Кад прођеш поред пијаце миришеш на зреле, сочне и жуте крушке, Сладак сок највише привлачи пчеле и осе. Зорица Јовановић, V! б
ОСНОВАЦ
6
20. НОВЕМБАР 1975.