Arhiv UNS — Listovi stranaka

Мером човечанском

Најновија књига Леона Блуша која цного каже сашиш својим иасловош « Мером човечанском много каже о духу француске демократије и о народу 1 У чте је име она говорила кроз ова}_ век ј и по од Фраицуске револуцте. Као наслов Блушове књиге, карактеристичан је наслов декларације Француске револуције о Правиша човека, и у декларацији карактеристична је одлука којом француски народ сам себи ускраћује право завојевања ичије територије. У. шетежу4 револуције, под претњом инвазиЈе туђе и свог избеглог племства, у крви грађанског рата и оскудици, с ничим још извесним о својој сопственој судбини, та француска демократија јрш у рађању, шерила је све мером човечанском, оном којом данас шери највећи претставник француске демократиЈе, Леон Блум. Основна мисао књиге Леона Блума је она која произлази из дела свих великих филозофа, мудраца и оснивача религија да је средишни проблеш света —■ човек, човек у његовој савести и у заједници у ко]Ој с& та савест развија, у заједници ко]а ствара мерила у тој савести човека, и заједници чијеш животу човек поставља мерила својим потребама материјалним и духовниш, То двоје човек и заједница једно другим усповљено и недељиво, у складу који расте претставља напредак. У конкретном развијању своје мисди, Леон Блум везује данас судбину човека за судбину човечанства, како ју је везивала декларација француске револуције, оостављајући~ као рснову свешу интерцационализацију. Моралним човечанскиш побудама, мудрачки казаниш и познатим већ кдасичниш аргушентиша социјализма, данас се у тош питању надовезују )ош неодољивији аргушенти данашњег стања у свету, Овај светски рат у ствари је први светски рат у пунош смисду речи, рат свих вет континената. Нитаво човечанство везивало. се кроз четири страшне године крвљу, невољама и бригош о будућности. ЈБуди говоре разниш језицима, али шисде Једнош гдавом, за коју је у свих пет континената крв « крв, глад гдад, и болештина болештина, и страх од њих иста... Као што [е исти страх од насиља и насилника. Тај страх од физичких патњи задуго ће остати оно што у главама узима више места од свих других идеја, и што ће одшеравати и идеје. И доследно тези Леона Блума, у постављању будућег поретка ће се више него икад водити рачуна о тој мерн човека, атању у 4 маквог га рат оттавља у свих пет континената. Ту_ је он свуд уједињен истом тешком бригом. И унесрећен, осиромашен, исцрпен, у недоумици како да почне и с чиш да почне обнову живота, он се данас свуд у свегу осврће лево и десно очекујући помоћ. Интернационализацију, то јест међусобно повезану организацију света сарадњом, тражи дакле тај назадни чинилац широка општа невоља. Међутим, њу исто тако тражн један чинилац напретка: данашња техника живота, која је изменида сретства производње, и која је вртоглавош брзинош саобраћаја смањила отстојања, прекратила путеве. Неколико десетина хиљада војних авиона међу д^т а иајвећн теретни замењују теретне вагоне, чекаЈу да приме цивилни светски саобраћај, путнички и теретни. Очевидно је да сашо снага и замах те г ехнике у саобраћа/у, и у ратној индустрији преобраћеној у цивилну индустрију основних животних потреба, могу убрзати обнову живота у свету, благоврешену обнову, пре но штб би мизерија затровала живот тежиш злима но што их је човек проживео кроз четири године рата. На ту опасност глади, епидемиЈа и анархије указују већ извештаји о неким КраЈевима у сашој Европи. Ту се очевидно нико више не показује сам себи довољан. Више него икад човек види своју судбину везану за судбину човечанства, и више него икад уређење ствари у свету показуЈе се условљечо мерош човека у стању_ у коме је, мером човечанском, коју Леон Блуш посгавља као вечну меру демократије у уређпвању живота.

ПИТАЊА БЕЗ OДГOВOРА

'ШТА БИВА СА ПОШИЉКАМА УНРРЕ?. С времена на време прочитамо у новинама мале, ситне вести да су стигле у нашу државу нове пошиљке Унрре од толико и толико хиљада тона ове и оне робе и намирница. Ие чуди нас што ту поделу не виДимо овде у Веограду (иако је једном било објављено да је стигла једна велика пошиљка специјално за београдско грађанство), јер знамо да има много оскуднијих крајева. Али оно што имамо права да тражимо то је да се наРоду редовно у повременим размацима даје извештај, шта је добијено и где /е и коме подељено.

КОЛИКИ ЈЕ БРОЈ ИЗБРИСАНИХ ИЗ БИРАЧКИХ СПИСКОВА? Саопштен /е јавности један, не види се колико аутентичан број избрисаних у Србији. Али је потребно да се саопшти и број оних који су лишени бирачког права у свим федералним јединицама, и то детаљно по срезовима

„КАРАКТЕРИСТИКЕ"

БИВШИХ РАТНИХ ЗАРОБЉЕНИКА

Ратни заробљеннк је поред осталих ј недаћа био годинама на великом мате- I ријалном терету своје породиде, која ( му је слала све што је могла како би га сачувала у животу и здрављу. По,сле ослобођења, дошао је тренутак када ће се ствари изменити и ослобођени ' и враћени у отаџбину, заробљеници ће , помоћи своје напаћене породице. Иаде , у овом смислу су морале бити скромне и реалне, јер заробљеници врло до- . бро знају шта је земља пропатила за ' време злочиначке нацистичке окунације ; и у каквом се стању налази; могао се очекивати само неопходни минимум. Но, између овог минимума и ничега постоји још увек велика разлика. Пошто су отпуштени својим кућама, заробљеници су често кренули на далеке путеве без и” једне пребијене паре у џепу и месецима се сналазе како могу и умеју, и даље на терету својих породица. Од овога се изузимају они нарочито „заслужни 14 које је већ на железничкој станици чекао положај и постављење. Све би то могло имати привремени карактер, када би сада дошло иормално, укључивање у општи живот земље свако за место за које је способан и квалификован стручно и морално према предратном занимању. Но, сада долази оно што је најжалосније а то је карактеристика од које суверено зависи да ли ће ратни заробљеник бити примљен у службу или неl (Јна је од судбоносног значаја јер се никаква служба под контролом државних ортана и то је 90°Уо) не може добити ако је карактеристика неповољна. Карактеристика је поверљива ствар и начелно се не саопштава ономе кога се тиче. Нас овде интересују само карактеристике заробљеника које се израђују на основу владања (полигичког опредељења) у логорима, према прикупљеним подацима од стране „акционих одОора антифашистичких организацнја“» преко нарочитих органа. Да би се добила слика о објективности таквих органа у давању података о својим друговима, треба бацити поглед на стање у логорнма, на т. зв. „психозу ■ жица“. Познато Је колико Је живот у заробљеничким логорима био мучан\и бедан. Поред осталих недаћа, претрианост и рђаве смештајне прилике, тер\але су људе да се с| много внше нет[р; опходе једни према друг/ ; ма. Јбог безнађајне дитнице, по иекака | су се изродиле читаве свађе и туце; ’ док су једни Оили рјасположени за др, литичке дискусије, другима су оне Ји; шле на нерве и тражили су мира. Нравили су се излишни испади. У, самим дискусијама се уносило толико жучности и личнога, да су оне че' сто губиле намеравани „академски ка, рактер“ и прелазиле на лична вређања. . Најзад, обавезе н дравни положаЈ за-1 роољеника према њнхозим ранијим ле. гитимним властима док ове нису Ј)х-■ пале и жеља велике већине се ■ не бави никаквом полигичком аги аци-1 Јом док су на војној дужности, дозела ]е многе у неповољан положај лрема критеријуму поменутих овлашћених антифашистичких органа. Претпоставимо да је критеријум који је себи поставила антифашистичка организација појединог логора и њене претпостављене институције у самој земљи исправан. Он се сзстоји у главном из ових чииилаца: Сматра се да је заробљеник политички иснраван ако се налази у овим двема групама: У групи чланова антифашистичких организација појсдиних логора (и ако оне нису свуда постојале до ослобођења) или у групи „еимпатизера“ народноослободилачког покрета и његове борбе, благовремено опредељених, ако већ нису били учлањени. Из прве групе, заробљеници су имали све признате квалитете и долазили У ред „бораца“ за нар. осл. покрет и ако је то било у жицама и имали су све шансе да буду награђени. Из друге групе, појединци су такође могли очекивати благонаклоност и признање, у скромнијем обиму. Сви остали, са мањим или већим нијансама, спадају у једну политички недозрелу групу која у себи садржи; фашисте, германофиле или профашиете, колаборационисте, реакционаре, а у тежи.м случајевима и праве издајнике. Сви ови наравно не могу очекивати никакве обзире и према њима се у најблажијим случајевима имало поступати као са амнестираним кривцима. Суд о људима се често доносио врло олако, генералишући и уносећи много личнога. Доносе га људи који некада имају сумњиве квалификације у погледу најосновнијег морала. Није ваљда довољно да неко од Једном постане члан антифашистнчке организације па чак и њен функционер и самим тиме има све признате квалитете, макар имао такву прошлост, од које би морао да се стиди. По готову када се не ради о некој .борби оружјем (која се

у револуционарно, доба мора признати) већ о борби речима, бескрајним диску- ; сијама и другим догорским средствима. Бацимо поглед на горшу класифика- > цију. Део живот и рад једног човека 1 до ропства, потпуно. се одбацује. Од г овога се изузимају само они који су и I пре рата били заслужни за комунистич- 1 ку партију а таквих је био врло мали , број. Могао је неко пре рата бити из- ‘ разити пропагатор свих ненародних ре- I жима и клика од 6 јануара; све му се < то праштало ако је показао симпатије 1 за садашње сташе. Некада је било до- Ј вољно да се то деси и у последњем моменту. У, тежим случајевима, када би 1 се и по самом антифашистичком схва- 1 тању морало да дризна некоме велики ; недостаци и рђава репутација из рани- ј јег живота, налазило се као изговор • парола да Је дотични „прогледао“. .0ваква класификација ишла је на руку ■ основној намери да се постигне што већи број („ударна снага“) ма и на рачун квалитета. Ратни заробљеник имао је да буде нека арста новорођенчета, коме се даје прилика да у ропству прогледа и покаже своје прве кораке. Све раније, учествовање у ратовима за | уједињење и ослобођење, напредни политички и јавни рад, поштење и карактер, једном речју целокупна прошлост/ — брисана Јеl , Дешавало се да неки по 2—3 године седе у топлим собицама и канцеларијама под протекторатом немачких логорских органа, пију са њима, у пријатељској агмосфери, имају све привилегије. У последњем часу, при заходу нацистичке славе, ови се људи декларишу за )ослободилачК|И покрет и самим тим „прогледају“ те почињу давати лекдије онима који су за све време у правом смислу рооовали и били са Немцима у односу сужња и тамничара. Одакле овима право и у чије име они смеју водити прву реч?, На жалост било је људи који ’ су из разних рачуна или страха због , ранијег рада, желели немачку победу. '' На тој основи правили су комбинациЈе. , Било је дакле у правом смислу издајника који су потказивали своје другове и уписивали их у спискове за ка’ жњеничке логоре. Но, колики је <Јрој | оваквих одрода? Може ли се примити претпоставка да је овај број могао бити 4;аорињавајући, или да је имао ! утицаја на једну средину са толиком ’ антигерманском традицијом и којој је свака диктаутра у принципу била страј на? Свакако не, иначе би то било скрнављење и недостојна увреда према српском и делу словеначког народа •пошто Хрвата у ствари није ни било. ] Немачким агентима заиста нема оправдања и строгост према њима сасвим је ’ оправдана, Једна озбиљна ревизија како самих • карактеристика тако и њихових извора била би веома потребна; тим пре, што се са свих надлежних места вечито истиче да се тежи активирању што већег броја вредних и поштених људи, да би се подигла и обновила напапена земља. До те помоћи земљи, требало би да је свима подједнако стало.

КА ПАРТИЈСКОМ ЗАДРУГАРСТВУ

Сигурно је да задругарство у нашо| земљи има велике задатке, да &е од №еговог рада много зависити темпо( обнове наше привреде и напретка на>< шега села, и да ради тих великих датака треба све учинити за побољша* н>е задружне организадије. Али је врлој мало! сигурно да је за постизање тога! циља најбољи пут везивање задружнод покрета за једку политичку странку или политички покрет. Политизирање задру* гарства супротност је сваке здраве дружне политике. Наша задружна ор* ганизација пролазила је у свом рашћењу} кроз неколико криза: све оне долазилвј су од покушаја да се задругарство аоч користи за интересе Једне странке илвг Једног режима, Последњих дана иију се све чешће наговештаји нових таквих тежњи. Од неког времена почела је кампања око „реорганизације“ нашег задругарства, На једној конференцији задругара, ми-. нистар Мелентије Поповић дао јс ду* гачку изјаву о потребн реформе нашег задругарства у којој се конкретније ви* дела углавном једна мисао: она је била изражена у речима да су „задруге у суштини организације Народног фронга“, да је „напредна“ задруга „основица за успех, развитак Народног фронта као. политичког тела на селу“, да )треба „енергично приступити организовању и усавршавању задруга да кроз њих напредно село потуче реакцију“... „(Политика“ .14 септ.) Пре неки дан је опет (в. „Политику ц од 26 септ.) претседник Гтривредног са-« вета, министар Хебранг дао изјаву о гом питању, у којој је рекао између осталог да „морамо задругарство ослободити од реакционарне и фашистичке старудије, како у идсјном тако и у организационом погледу“ и да задругарство мора постати „напредна“ привредна организација. Истог дана и Комисија за задругарство при Привредном савету објавила је нацрт основних принцнаа задругарства у коме се вели да „задругарство треба да буде активни чинилац Фронта“. Из свих тих речи очигледан је смер да се и ова велика друштаена привредна организација укључи у режимску политичку организацију. Ми смо већ указали на сталну нескривену тежњу ' ца се од Народног фронха Једне пархиске групациЈе створи нека општа политичка организациЈа коза обухвата : све остале друштвене организациЈе; је« 1 динствене синдикате, општу омладии-1 ску организацију, општу женску оргаЈ низацију, па чак и саму војску. Сада } је изгледа ред на задругарство. Међуч | тим све те оргааизације оиште су, јс-. 1 динствене за ред грађана који обухватају, Једине у својој врсти, и према хоме ако не иравно (као војска) а оно * фактички принудне. Ради тога оне бн морале бити и неполитичке: не би се * смеле везивати ни за једну странку илн ’ страначку коалицију. Код задругарс^ва 2 Је та неполитичност и један од основних његових принцина; своје чланове оно мора везивати искључиво на екоч номском основу. Све Је то и врло по* знато и врло јасно. А тенденција обухватања свих друштвених организација од стране в.тадине страначке грунацнЈе ■ г .ахо Је сисl сматска, упоуна, нсјјјдрн^ да не може бжги слу чјјлз. ина показује одвише смишљеног рада на ства-. рању опште државне партије.

Примена закона о бирачким списковима

У члану 4 Закона о бирачким списковима предвиђено је ко у нашој земљи нема бирачко право. Одлуком Владе Србије од 23 августа дато је објашњење овог прописа и наоројане су организације које се имају сматрати за непријатељске, док је одлуком исте Владе од 5 септембра протумачено и изричито речено; да бирачко право неће имати само руководиоци и организатори непријатељских организација, а не и њихови обични чланови. Процедура усвојена у примени Закона о бирачким списковима, (усмене оптужбе на уличним састанцима једне партије, анонимне доставе и друго) отворила је широку могућност произвољном поступању. И поред поменутих Владиних одлука и сталног истицања водећих фактора ЈНОФ-а на конференцијама и у дневној штампи; да нико несме да заборави, а нарочито они који законе нримењују, да је строго придржавање закона најјаче оруђе Фронта у борби против „фашиста и реакционара“, ипак су огрешења о ове законске прописе чињена широм целе земље и то у хиљадама и хиљадама случајева. То није ни чудо дух и тенденција закона однели су превагу над мртвим словом текста. Када су лишени бирачкога права покушали да свој случај објасне и оповргну наводео птужбе, тврдећи да њихов случај тако не стоји, да им је то подметнуто; или када су тражили од надлежног Месног одбора реона образложено писмено решење, на које би се могли жалити Комисији за бирачке спискове, односно Среском суду, у смислу члана 17 Закона о бирачкцм списковима, надлежнц су им .рбичнр

усмено одговарали, да на то немају нраво, или су им издавали само орој под којим је њихов дредмет заведен, или им нак издавали решења без ика* квог или са сасвим недовољннм оора<« зложењем. Например; „Именовани је избрисан по члану 4 тач. 4 Закона 01 бирачким списковима“, или „Молилац није уснео да обеснажи наводе нз опч тужбе“, или „Комисија потврђује одлуку Одбора насеља која у духу члана 4 Закона о бирачким списковима“, или „Комисија је установила да Је жалилац за време окунације имао недостојно држање“ итд., итд. Из оваквих решења \н њихових образложења не види се и не зна се ни ко осумњиченог тужи, ни зашто га тужи, нити су наведени докази на основу којих су утврђени наводи из оптужбе. Оклеветани су у овим случајевима губили бирачко право противно освештаној пракси у правосуђу да, када тужбени наводи нису доказани, онда се тужба одбацује као неоснована и неозбиљна. На овај начин, због погрешног и произвољног тумачења закона, доведен® је у питање бирачко право многих хиљада гласача. Уосталом, до таквог резултата је морало доћи. Већ недељама, на сваком кораку, уместо објективног свршавања овога посла, како би народна правда погодила заиста само оне којима би се бирачко право могло оспорити, вршена је читава хајка на бирачко право грађана. Народ је позиван да доставља и оптунсује оне „који не треба да гласају“. А овакво јавно позивање грађана да потказују једни друге ствара непотребну злу крв међу њ.:::а п штети у« гледу наше земље.

Страна 2

ДЕМОКЕ А I И } »

Год. 1 и Број 1