Arhiv UNS — Listovi stranaka

ГОВОР БРОJЕВА

Од два данас најтежа питања умирења земље и растуће економске кризе на које режим затвара очи и хоће да заслепи очи народа, питање о умирењу земље намеће се нарочито озбиљном расмаТ[ На саме речи умирење и усдокојење народа, листови фронта као у један глас одговарају веЗивањем оних који то питање покрећу за акцију четника из шуме, за Дражу, за реакдију домаћу Л реакцију страну. И тумаче све ггенденција.ма за опраштање кривачиа Међутим ради се о појединцима него о целини, не о сенти- ј менталности него о стварности, о говору и науку бројева. У емиграцији има свега и свачег као и у земљи. Има реакције од Колевке која носи велики део криЈшце за стање у коме је данас зем;ља. А има и људи прогоњених и Пре рата и за време рата у емиграцији од те реакције од колевке, 'али који су реагирали негативно на политику режима у земљи. Има И оних трећих који су остајали по страни забринути и упдашени мутним изгледима будућности, има оиеспокојених с више или мање разлога, има заблуђиваних и завађамеђу жица у заробљеничким логорима. Притиснут бригом о својима у Домовини, у невољама као он, изболован, нервно истрошен, пропаГандама растројаван сав тај несрећни свет далеко је од тога да се свесно, критички, с познавањем стварног стања, сврстава у одређене политичке таборе. Није много друкчије ни са онима који су у трзавицама у земљи поддегали пропаганди, претњама, на'драженом национализму иза поГрома Срба у Павелићевој Хрватјској, и неповерењу према Ослободилачком покрету предвођеном комунистима од тренутка подвајања [Дражиног крајем 1941. Кроз целу јјош 1942 страна штампа и радио доноси бучне хвале о Дражи Михаиловићу и пореди га са у оно време легендарним америчким ђенералом Мак Артуром. По готову ббласт Србије остаје ]ош пуну го- ‘ дину иза тога у тој атмосфери. На тој страни могло се подлега!ги делом објективном свесном политичком опредељивању као оном иза првог похода Ослободилачке војске у Црној Гори, и мање објектизном или и необјективном под утицајем екстремних националиста и назадих елемената у Дражином табору, и саме пропаганде окупатора која је убацила свој отров у Једно пометено стање. Али све то, завршено Дражиним одборима, конгресима, „мобилизацијама“, у приликама у којима се развијало и широким масовним простирањем гледано у тој ширини, претставља једну повремену надражену атмосферу у данима сумње, прогона и очајања, једну психозу сличну оној у логорским жицама. Оно што данас мора претходити суђењу о застрањивањима ма у ком правцу, кад су у питању масе, то су бројеви. Чим ти бројеви оду на стотине хиљада, формална параграфска правда, по готову изузетних политичких принудних закона, није више оно што решаза

■ проблем и што служи јавном инте■ ресу. И не служи ни својој намени. ■ Ако је циљ кривичних параграфа ' Да смањују број кривица и криваца, ова формална, од ока, необјективна примена, необјективна свесно или несвесно, не служи својој намени. У заробљеничким логорима, у колонијама избеглица из ранијих времена су десетине хиљада. Од њих 1 или 2% могло је бити с неким личним оптерећењима, кривицама или назадним главама, и с гим ппедубеђењима могло је узи• мати иницијативу у изазивању неповерења и незадовољства према режиму у земљи, или уопште истицати се у логору манифестацијама које су писани извештаји њихових противника у логору квалификовали, као фашистичке или профашистичке. Док је међутим међу засталима пред повратком у земљу, или на самој граници, 99% њих застало збуњено онеспокојено гласовима да многи од оних који су граниду прешли нису добро прошли, или нису добили добру „карактеристику“ без које је живот у данашњим приликама Једва могућ. Тих 60 или .70 хиљада који остајагисА лзнан аемЉе 7 преК6 рока ркзи- • кују да изгубе сва права, дожављанство и имовину, претстављају у ствари број неколико пута већи са својМм породицама, са исто тако угроженим судбинама у земљи. Чак и међу онима који су се повукли или били поведени Дражиним одредама биће сличних невољника, који су се збуњени и застрашени у сличној ситуацији нашли у метежу несрећне Дражине „мобилизације“. А што се тиче оних стотина хиљада обележених решењима народних одбора и среских односно градских комисија као чланова Дражиних организација и прилагача или симпатизера,

њихов број се показао у избрисаним именима из бирачких описко* ва. И ту су читаве породице жена, деца, старц родитељи окривљеног или обележеноц са белегом Д. М. И најзад, преко те цифре нижу се Још стотине хиљада других без икоје везе с Дражом Михаиловићем, али пасивних према акцији Фронта, у којој су одбили да узму учешћа. Прогон ових последњих људи који неће у Фронт, открива основно мерило у целој овој поI литини. а број оних с којима режим неће да рачуна у организациЈи народног живота пење на цифру која гони на озбиљно размишљање: може ли се ишта у земљи уредити и средити, у стању толиких ускраћења права, узнемирености, притиска и незаустављених разрачунавања, у атмосфери општег неспокојства, и у стању у коме се велики броЈ грађана лишава не само политичких права, него и слободе кретања и делатности економс. г и социјалне и самих основних уелова за рад и обезбеђење хлеба свби и породици. У. своје доба јавно мишљење бунило се на тешки |физор проласкЈ робијашЈ! *у под оковат спровођени ш топчидерског казвеног завода у београдски град, иЛи обрнуто. У. неумиреној и неизмиреној земљи сутра би се стотине хиљада оретале на сваком кораку са оковима моралшш на л»удима од којих <?у многи кроз сав свој живот служили примером у грађанској исправности. Њихове окове осећао би сваки поштен човек —■ без разлике уверења као окове на сво Јој рођеној савести. У економском, културном и социјалном животу, тај мањак вредности, само би отежао и без тога тежак цроблем обнове живота. Шта доносе избори за Консти-

| туанту у којима се :о проблему об* ' нове, и ономе о умирењу земље* не чује озбиљна реч реч трпе.*< љива, човечанска и родољубива —» него. заследљено надвикивање, као пред Пилатом: Раопни га, распни! Шта доноси конституанта у својим државоправним оквирима о којима у суштини нема спора —■ ако они остану празне љуштуре без животног језгра; ако федерализам шест Јединица не федерализује људе у њима, ако не федерализује животне снаге народа у миру* трпељивости, у споразуму, у рав« ноправној сарадњи слободољуби« вих елемената, у Једном истинском народном фронту који убеђено к вољно иде у корак, с јасно постављеним циљем коме иде. У стању, у коме су угрожене че« тири слободе Рузвелтове и места њих четири страха стоје над гла« вама народа, нити су избори —» избори, нити је из њих изведена Конституанта ■— Конституанта, нИ* ти је Народни фронт народни. Нама демократима каже се д* смо против једног народног фронта. Напротив. Никад ми нисмо би« ли убеђенији о потреби једног на*» родаог фронта, истински народногз народног у склопу, народног у про« граму, народног у широком објективном схватању тешк.ог стања у коме смо, из кога нема изласка ~.4 ■* ' ■■ЛЛЦЗ-' !.'■ • Гњем. И најзад, фронта народнои који би се с дубоким човечанским саосећањем наднео над све невоље народне и човечанвком мером их мерио к решзвао. Милан Грод

ДЕСЕТ ЗАПОВЕСТИ

што их је у говору у Шапцу 1935 прочитао г Д>уб. М. Давидовић

I ПРАВО СВИХ ГРАЂАНА ОВЕ ЗЕМЉЕ НА ПУНЕ ГРАЂАНСКЕ И ПОЛИТИЧНЕ СЛОБОДЕ; на праву демократију, правк парламенгаризам и владу праве народне воље кроз слободно организовање зајед-1 нмце од општиие и округа до области и државе. А у складу са интересима ти* заједница спободу сваког појединца. Држава да буде уређена сагласном вољом Срба, Хрвата и Слозенаца и еа равноправно измиреним интересима покрајина, вера и грађана сеих народности. И ПРАВО НАРОДА ДА У ОВИМ ТЕШКИМ ВРЕМЕНИМА, КДДА ЈЕ ПАРА ТАКО СКУПА, ОН РАСПОРЕЂУЈЕ ТЕРЕТЕ И КОНТРОЛИШЕ ГАЗДОВаЊЕ, да сам пребро« јава сваку пару државног буџета, који је до сада расипан од самовласника; да кроз самоуправу води своје послове и да јавни службеници буду у ствари народнн службеници а не господари. 111 ПРАВО НАРОДА ДА ВЛАДА КАПИТАЛОМ А НЕ КАПИТАЛ НАРОДОМ. Да се народна привреда изгради природко од основе до врха, од сељакове производње до индустрије која његову сировину прерађује. IV ПРАВО НА ОПСТАНАК СВАКЕ ПОРОДИЦЕ чији се хранитељ нађе у болести, у беспоспмци илм у неспособности за рад. Право на лекара, на лек, на бању и болницу сваког грађанина, подједнако сиромаха и богатог, јер народно здравље није реба од које неко може да купи много неко мало а неко ни мало; већ је здравље народно право једнако за све грађане. { V ПРАВО НАРОДА ДА БАНКА КОЈА СЕ ЗОВЕ НАРОДНД БУДЕ У ИСТИНИ НА

РОДНА. Да њен кредит помаже и малог привредника без скупих посредника. Да јевтин кредит буде народно прзво н пед народном контролом. VI ПРАВО СЕЉАКА ДА ЊЕГОВ ПРОИЗВОД ДОБИЈЕ ТАКВУ ЦШНУ и такву вредност да за оно што прода може да купи онр што му треба. Право сиромашног сељака без имања да добије бар онолико земље колико му је потребно да исхрањује своју породицу. Право сељака да Се здравом пореском и царинском попитиком ојачава ееоска привреда која има да служи као основа народне економије и њеног планскег подизања. VII ПРАВО РАДНИКА НА ПРИСТОЈНУ ЗАРАДУ И ПРИСТОЈАН ОДМОР, Да смањена радна недеља запосли већи број радника и да сви добију више времена за куптурно и духозно развијање. Права радника на сношљив и удобан живот у друштву које почива на његовом раду. VIII ПРАВО НАРОДА ДА НАЈПОТПУНИЈЕ ОСИГУРА ПРАВИЧНОСТ У СВОЈОЈ ЗЕМЈБИ одабирајући најбоље судије и да|ући им право да правду деле по закону | и у уверењу без ичијег утицаја. Право народа" да за државну и самоуправну спужбу одабира најбоље чиновништво и пра: во таквих ваљаних чиновника да могу вршити закон без страха и утицаја. IX ПРАВО НАРОДА НА БЛАГОСТАЊЕ И МИР У ЗЕМЉИ И УГЛЕД У СВЕТУ, који је кроз дугу и мучну историју стекао. X Најзад, једном речју, ПРАВО НАРОДА ДА САМ СВОЈУ СУДБИНУ ИЗГРА-1 |.уЈ| 1 ЉУБ. м. ДАВИДОВИЂ

ДОГАЂАЈИ И КОМЕНТАРИ

Инидијативом два мииистра - демократа у Фровту, једног који је својим положајем у Народном фронту иза четири године сарадње с његовим твор-> цима постао министар, н другог који је с уласком у Фронт ностао министар, сазвана је у Београду једна конференција демократа - делегата, не кажв| се од кога делегираних, и њкховим гласовима организована Је једна посебна Демократска странка у Народном фронту, у главном од имена мало зна« них, а од овог чина још мање признаваних у крајевима из којих долазе. Објављени програм им је програЈ! Народног фронта, а необјављени додатак броју имена странака у Фронту још једног имена. Колико ћв Народни фрвнт добити већег кредита у народу овим повећањем имеиа партија у .Фронту, и исто тако колико ћв кредита у народу оснивачима нове демократске странке донети улазак у Народни фронт, не уносимо у дискусију. У данима кроз које пролазимо полемика не мења ствари. Оие су онаквб кжве су и људи исто тако. - * Образлажући свој улазак у Народш* фронт, један од тих службецих демократа у Народном фронту позвао се на Љубу Давидовића да се Још он залагао за Народни фронт. Јесте, за за« једничко ‘истуП|ање удружене опозиције, и истакаа је ту паролу у неколико говора 1935 и 1936. А престао се служити тим термином када је једна група ј узела тај термин за фирму једне из| двојене партијске фракције 1937 и 1938, исто као ова данас у Народном фронту. 1 | Са седнице • .чланова Главног и Извр-1 шног одбвра Самосталне демократске | странке " под претседништвом потпрет| седника Др- ДУД е Бошковића, одр; жане 15 септембра У Београду, објав-1 ј Љ ен је коминике у коме је учињена ограда од ангажовања потпретседника дра Кризмана и гензралног секретара дра Саве Косановића и ангажовања СДС у Народном фронту н изјављује се да ће СДС наставити свој рад у заједници са осталим демократским странкама изван фронта.

ГАКСА IИГАЋЕНА' У ГОТОВУ г " »№llll МlЧуи вш НЕ ДЕЉ Н И ПО Л ИТИЧКИ ЛИ СТ

БРОЈ 2 ГОД. I,

БЕОГ Р А Д 4 ОКТОБАР 1945

Уредништво и администрација Гарашанинова број 1 Телефон 20-703

ЛИСТ ИЗЛАЗИ ЧЕТВРТКОМ ЦЕНА I. ДИНАР